Šta me briga za Berlinski zid!

„Zid, zid, zar ne. Da, tada je srušen zid".

„Berlinski zid je vrlo važan događaj šezdesetih godina.“

Za događaje iz 1989 godine znaju svi mladi u Bonu.

„Svetsko prvenstvo u fudbalu, to je prvo čega se sećam. Zida se ne sećam, premlad sam za to… onda se pojavila televizija, roditelji su se radovali i mi smo se radovali, mogli smo uveče duže da ostanemo"

Mladi nemaju grižu savesti

Ako nastavite da postavljate pitanja koja se tiču stvaranja Nemačke vrlo često dobićete sledeći odgovor:

„ Hm, ne znam".

„Ne znam, 1961, šta li je tad bilo?"

Niko ne zna da je tada izgrađen Berlinski zid. Grižu savesti zbog neznanja mladi nemaju.

„ Nije neophodno da to znam. Dakle, nemam pojma, svejedno mi je. Ne interesujem se za prošlost, mi živimo u budućnosti“

Drugačije računanje vremena

Činjenica da mladi ne poznaju nemačku prošlost ne predstavlja iznenađenje za profesora Uda Arnolda sa Univerziteta u Bonu. On kaže da danas mladi vreme računaju od sredine devedesetih.

„Ono što se događalo pre pedeset godina za mlade predstavlja školsko gradivo poput Prvog Svetskog rata. Ako želite da zapamte to gradivo morate ga nekako dovesti u vezu sa njim samima!"

Neophodna je distanca

Anika Hartman radi u Saveznoj centrali za političko obrazovanje. Ona zanimanje mladih za prošlost budi filmovima..

Film „ I sada? Šta će mi istorija?“ objašnjava mladima da istorija ima veze sa njima. U filmu koji će uskoro imati premijeru mladi pričaju o istoriji na ličan način.

Časovi istorije bi trebalo da budu malo luckastiji, iznenađujući sa malo manje podataka, kaže Udo Arnold:

„Distanca od školske svakodnevice je savršeno sredstvo za to"

Autor: Benjamin Braden

Odgovorni urednik: Željka Bašić