Šta predsednik države sme, a šta ne?

Po prvi put u istoriji Savezne Republike Nemačke, savezni Ustavni sud mora da donese odluku o tome šta nemački predsednik sme da kaže, a šta ne. Tužbu tom sudu predala je desno radikalna stranka NPD sa obrazloženjem da u predizbornim kampanjama (sve) političke stranke imaju ista prava i da samim time savezni predsednik ne bi smeo da govori u korist jedne ili druge stranke.

Povod za tužbi NPD-a bile su reči nemačkog predsednika Joahima Gauka samo nekoliko nedelja uoči saveznih parlamentarnih izbora 2013. godine. Gauk je tada pred učenicima jedne škole izjavio da se „bezumnicima moraju pokazati granice“. Pozadina tih reči bile su višenedeljne demonstracije NPD-a protiv stanovnika jednog doma za azilante u Berlinu. Zbog te izjave Gauk se još u februaru ove godine pojavio pred Vrhovnim sudom. Sada, tačnije u utorak, 10. juna, predsednik Ustavnog suda Andreas Foskule trebalo bi da objavi presudu u slučaju – NPD protiv saveznog predsednika.

Ta presuda mogla bi da bude na neki način načelna odluka kojom bi bilo definisano šta predsednik ima pravo da kaže, a šta ne. S druge strane, moglo bi isto tako da se dogodi i da Ustavni sud Gaku samo izrekne opomenu. Bilo kako bilo, biće vrlo zanimljivo čuti objašnjenje presude.

Reprezentativna funkcija

U zavisnosti od toga u kolikoj meri je poseduju, moć ljudima daje poseban značaj – tako je i u slučaju nemačkog predsednika. Ipak, zadaci Joahima Gauka su pre svega reprezentativnog karaktera. Njegovo jedino oružje su hemijska olovka koju može da uzme u ruke ukoliko želi da potpiše neki od zakona koji je doneo savezni parlament (iako njegov potpis samo potvrđuje ispravnost postupka donošenja određenog zakona) i – reči. Tim potonjim predsednik mora da se služi nezavisno od dnevne, aktuelne politike vlade. On mora da se ponaša neutralno, ali istovremeno i da reaguje pa čak i da načinje društveno relevatne teme i diskusije.

„Nemački predsednik trebalo bi da bude integrativna osoba koja ujedinjuje sve građane zemlje. On je obavezan da se pridržava stranačke neutralnosti i ne sme da ocenjuje ili vrednuje rad stranaka“, kaže pravnik Folker Beme-Nesler. Na primer, bivši predsednici su zaista davali izjave kojima su na neki način ulazili u istoriju. Tako je recimo Rihard Vajczeker 1985. godine u svom govoru povodom 40. Godišnjice završetka Drugog svetskog rata izjavio: „Osmog maja je Dan oslobođenja.“ Kristijan Vulf će u istoriju najverovatnije ući rečenicom: „Islam je deo Nemačke“.

Istorijski zacrtane funkcije

Spomenuta obaveza neutralnosti povezana je sa iskustvima iz vremena Vajmarske republike. Naime, autori nemačkog Ustava ni u kom slučaju nisu želeli da Nemačka još jednom dobije predsednika sa ovlašćenjima koja je na primer imao Paul fon Hindenburg. On je po ondašnjem zakonu mogao da vlada mimo Parlamenta i da sam imenuje kancelara. Istoričari upravo u toj strukturnoj pogrešci vide razlog za Hitlerov dolazak na vlast.

Isto tako i činjenica da saveznog predsednika ne bira direktno narod već posebno političko telo, takođe proizlazi iz iskustava prve polovine 20. veka.

Međutim, velika očekivanja od predsednika mogu da prouzrokuju i sukobe. Tako je, recimo, bivši predsednik Horsta Keler, nakon jednog intervjua, kritikovan da „povezuje vojni angažman Bundesvera u inostranstvu sa ekonomskim interesima kao što je obezbeđivanje trgovinskih puteva“. Keler je odbacio te kritike i podneo ostavku. To je bilo prvi put u istoriji Savezne Republike Nemačke da je jedan predsednik dao ostavku.

Kako će glasiti presuda Ustavnog suda – to sa velikim nestrpljenjem iščekuje kompletna nemačka javnost. Sam Joahim Gauck u utorak neće biti na licu mesta jer kreće na put u Norvešku.