Šta se krije iza "web oblačića"?

Gugl je predstavio svoj operativni sistem - "Hrom". Sredinom juna, prvi laptop-računari sa ovim sistemom će se naći i u prodaji. Ono što je revolucionarno jeste da Guglov sistem u principu nije ništa drugo do internet-pregledač. Sve aplikacije rade na internetu. Tamo negde u nekom oblaku, nalaze se svi podaci korisnika, kao i njegovi tekstovi, slike, kontakti, te način na koji je podesio rad aplikacije.

Novi "Hromovi" računari su najnoviji pokazatelj trenda koji je zavladao informacionom tehnikom, takozvani sistem računarskih oblaka. Infrastruktura računara i programi se nalaze van računara, čiji korisnik po potrebi može da ih pozove i radi sa njima. Andreas Vajs, direktor udruženja "Juroklaud dojčland", to ovako objašnjava:

„Osnovna ideja računarskih oblaka je da mogu da se poslužim dinamičnim resursima, odnosno, da ih iznajmim, s tim što uvek mogu da kupim samo ono što mi je zaista potrebno". I kada mi je potrebno.

Umesto kupovine, iznajmljivanje memorije

Ako je, na primer, jednoj robnoj kući na internetu uoči novogodišnjih praznika potrebno deset puta više računarske memorije nego inače, ona sada neće morati da instalira gigantski računarski park, već može jednostavno da iznajmi potrebne resurse. To treba da snizi troškove i poveća efikasnost. UI najveće nudioce takvih usluga u Evropi spada Telekomova firma "T-Sistems". Rajnhard Klemens iz uprave Telekoma kaže da se računarski oblaci „tehnološki više ne mogu zaustaviti. To je tehnološki trend i svi se slažemo u oceni da je sada najvažnija tema - bezbednost".

Tamo misli i opunomoćenik nemačke pokrajine Šlezvig-Holštajna za zaštitu podataka, Tilo Vajhert. Njemu se ne dopada to što se koncepti za sigurnost podataka razvijaju tek sada. „To što se sada dešava sa euforijom oko računarskih oblaka, jeste operacija na otvorenom srcu. To je način da se najpre počne sa obradom podataka, i da se tek posle toga postavi pitanje: da li je bilo nekih problema ili rizika".-

A rizici postoje - to je svima postalo jasno posle najveće krađe podataka u istoriji, kada su hakeri nedavno provalili u Sonijevu onlajn-mrežu i ukrali podatke o više od 100 miliona korisnika. Takvi napadi imaju sve veću tehničku rafiniranost. Veliki računarski sistemi - i "oblaci" - sve češće su na meti organizovanog međunarodnog kriminala - a i tajnih službi. I pored toga, trend "oblaka" je sve izraženiji. Ne samo firme, već i javne uprave sve češće obrađuju podatke programima koji su van njihovih računara. Zavisnost od informacione tehnike je sve veća, i što pre su nam potrebni jaki i opšte prihvaćeni standardi zaštite.

Autori: Matijas fon Hajn, Saša Bojić
Odg. urednik: Jakov Leon