Šta sme da radi bivši predsednik?
8. avgust 2017.
Većina reakcija sadrži zahtev da se Vulf odrekne zarade u turskoj firmi, da je potroši u dobrotvorne svrhe ili da mu se smanji počasna predsednička penzija koju i dalje prima i to u visini svoje stare predsedničke plate. Ta počasna plata se bivšim predsednicima isplaćuje doživotno i u ovom slučaju iznosi 236.000 evra godišnje.
Vulf je po zanimanju advokat. Nakon što je nedeljnik Bild am Zontag objavio informaciju o „novoj Vulfovoj delatnosti“, jedan predstavnik Vulfove kancelarije je rekao da bivši predsednik nije zaposlen u firmi Jargiči, već da je njen advokat koji ima ovlašćenje prokuriste da potpisuje ugovore ukoliko neko od rukovodilaca firme nije prisutan. Bez obzira na taj demanti, na komentare nemačke dnevne štampe nije trebalo dugo čekati. Evo izvoda iz karakterističnih tekstova o toj temi.
Štutgarter nahrihten (Štutgart): „Počasna plata zajedno sa kancelarijom i službenim automobilom služi upravo tome da se bivši nemački predsednik ne mora da bude zavisan od bilo čega – kako bi mogao da bude koristan sa svojim državničkim iskustvom. Na primer, Vulf, koji je svojevremeno rekao da je islam deo Nemačke, moga bi da iskoristi svoje dobre odnose sa Turskom i pokuša da poradi na smanjivanju sve većeg jaza između Nemačke i Turske. Rad na mestu prokuriste jedne modne marke u ekspanziji – ne služi tom cilju.“
Algemajne cajtung (Majnc): „On očigledno neće da shvati da na svetu postoje stvari koje nisu ilegalne, ali koje jedan bivši predsednik ne treba da radi. To je kao ono kada su majke govorile deci: to se ne radi! Nije u pitanju pravna, već moralna maksima. Ona je važnija od pitanja hoće li se pravila za dodelu počasne penzije za bivše predsednike promeniti. A kada je reč o dostojanstvu predsedničke funkcije, tu su pravila još strožija.“
Nirnberger nahrihten (Nirnberg): „Problem nije Vulf kao slučaj za sebe, već činjenica da je on samo vrh ledenog brega. Ko god je radio na nekoj višoj političkoj funkciji u opštini, pokrajini ili Republici, i izdržao na toj funkciji nekoliko godina, taj neće više imati finansijskih briga. Ali ne može biti da politika omogućava sebi nešto što penzionerima i nezaposlenima – uskraćuje.“
Rojtlinger general ancajger (Rojtlingen): „Za nekoga ko je čitavog života radio na svojoj karijeri, bio predsednik vlade Donje Saksonije i kasnije i predsednik Nemačke, mora da je bilo teško to što je na početku svojih pedesetih bio primoran da podnese ostavku. Nikakvo čudo što je Vulf potražio posao mimo politike. Umesto da se sada stalno vode debate o tome u čemu je to Vulf pogrešio, ispravno je ono što predlažu stručnjaci, naime, da se reformiše sistem počasne predsedničke penzije. Trebalo bi naći nova zakonska rešenja da se ta plata smanji za sumu koja se zarađuje mimo nje.“
Merkur.de piše: „Ogorčenje može biti dosadno. Ono muti ozbiljne diskusije. Činjenica je da Vulf nije učinio ništa nezakonito. Ljudima može da smeta to što je odabrao baš tursku firmu. Tu postoji ukus politike, baš kao i u slučaju Grharda Šredera koji se angažovao u Gazpromu. Da, Vulf sme da se bavi sasvim normalnim poslom – on plaća i porez. Ispravno je i dodeljivanje počasne predsedničke penzije. Samo što bi nju trebalo preračunavati prema starosti i vremenu provedenom na predsedničkoj funkciji.“
Priredio Saša Bojić