Šta Srbiji donosi sporazum sa Rusijom?

Vlada Srbije je najavila potpisivanje energetskog sporazuma sa Rusijiom, koji će po rečima premijera Vojislava Koštunice garantovati ekonomski razvoj zemlje. Međutim, većina ozbiljnih ekonomskih analitičara ocenjuje da je reč o lošem poslu, i da je ponuđena cena od oko 500 miliona evra za većinski paket akcija Naftne industrije Srbije „uvredljiva“. Ono što ovom sporazumu daje dodatnu političku dimenziju je tajming odluke o sporazumu, jer Boris Tadić uoči drugog kruga predsedničkih izbora nema puno prostora da kaže ne.

Lobiranje, ucenjivanje,...

Ekonomski analitičar i urednik magazina „Evropa“ Miša Brkić za Radio Dojče Vele kaže da se premijer svakako ponaša ucenjivački, ali da se DS i Tadić i bez toga previše ne protive sporazumu sa Rusijom: „Pri tome imaju u rukavu još jednu mogućnost za ucenjivanje, i oni su to javno saopštili da Srbija neće moći da potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju ako prethodno ne potpiše međudržavni energetski sporazum sa Rusijom“.

Korupcija ne mora biti samo finansijska

Analitičari primećuju da ovih dana iz Vlada i od premijera stižu veoma napadne i lobističke izjave kako je to strateški nacionalni interes. Srbija je jedina zemlja u Evropi koja se na ovaj način vezuje za Rusiju, kaže Miša Brkić, a prodaja bez tendera uvek ostavlja sumnju da se iza toga krije izvesna korupcija, koja ne mora biti samo finansijska: „Ako Srbija potpiše takav sporazum, a najave iz vlade su da hoće, dugoročno će biti vezana za jednu zemlju koja ima vrlo hirovito i ćudljivo političko rukovodstvo, i ne bih bio iznenađen ako bi politička sudbina Srbije dugoročno bila vezana ne samo za Rusiju nego i za gospodina Vladimira Putina“.

Rusija nije jedino rešenje

Od javnosti Srbije se kriju brojne regionalne inicijative, koje su bile usmerene ka dugoročnom rešavanju snabdevanja energijom. Po oceni Miše Brkiće, ne bi bilo stoga iznenađujuće da je forsiranje energetskog sporazuma Srbije i Rusije pre svega u funkciji očuvanja vlasti sadašnjeg premijera: „Time što predaje u ruke „Gazproma“ i Rusije gotovo kompletnu energetiku Srbije time dugoročno obezbeđuje preovlađujući uticaj, da ne kažem političku vlast u Srbiji, jer kad god građani Srbije budu u prilici da glasaju za nekog drugog, preti im opasnost da usred zime neko u Rusiji zavrne slavine nafte i gasa i da ljudi ovde počnu da se smrzavaju a Srbija nema alternativni izvor snabdevanja ni naftom ni gasom“.