Šta sve "može" Sunčeva oluja?
9. maj 2009.
Američka Državna akademija nauka je utvrdila da ukoliko bi došlo do Sunčeve oluje kao 1859. godine, samo bi u prvoj godini mogla nastati šteta od 1000 do 2000 milijardi dolara, a za popravke bi bilo potrebno četiri do deset godina. Sunčeva oluja je 1859. godine uništila telegrafske žice, izazvala požare širom Severne Amerike i Evrope, poremetila Zemljino magnetno polje i proizvela toliko jaku polarnu svetlost, da su ljudi usred noći mogli napolju da čitaju novine.
Ekstremne pojave - malo verovatne
Danas je opasnost mnogo veća, jer se ranjive elektro-mreže prostiru širom planete, a teško mogu biti poremećeni sateliti, bez kojih nema komunikacije, i uređaji za satelitsku orijentaciju (GPS). NAN je upozorila da jak udar Sunčevog vetra može da ugrozi državnu bezbednost, transport, finansijske usluge i druge osnovne funkcije. Centar za predviđanje Sunčeve aktivnosti blisko sarađuje sa industrijskim i vladinim agencijama kako bi one bile spremne da promene aktivnost i deluju kada dođe do štete, objasnili su zvaničnici NAN.
Dodali su da je malo verovatno da sada dođe do najekstremnijih pojava, ali da su mogući manji poremećaji snabdevanja strujom, letova aviona, signala satelita i televizije, radija i mobilne telefonije.
Vrhunac 2013.
Međunarodni panel stručnjaka je u petak (8.5.) saopštio da očekuje da dolazeći ciklus Solarne aktivnosti, čiji će vrhunac biti u maju 2013. godine, bude najslabiji od 1928. godine. Merenja Sunčeve aktivnosti počela su sredinom 18. veka. Sunčeve oluje su erupcije energije i materije u svemir. Neke količine oslobođene energije i materije stignu i do Zemlje. Ovo je tek treća prognoza od kada se ta pojava naučno prati.
ii/beta
Odgovorni urednik: Ivana Ivanović