Štednja na letonski način

Vlasti u Letoniji, toj baltičkoj državi koja je od 2004. godine članica Evropske unije, planiraju oštre mere štednje kako bi mogli da prime međunarodnu finansijsku pomoć u iznosu od 7,5 milijardi evra. I pored smanjenja plata i javne potrošnje, ali i podizanja poreske stope, vlada Letonije uverena je da je ova država na dobrom putu izlaska iz recesije, koja je ovoj zemlji „dodelila epitet“ države sa navišom stopom nezaposlenosti u EU.

Da je Letonija spremna da se suoči sa ovim problemom, pokazuje i znatno poboljšano raspoloženje u javnosti. Prvi pokazatelj restriktivnih mera jeste upravo smanjena nezaposlenost u poslednjih nekoliko meseci sa 17 na 16 odsto. Trgovina, takođe, beleži značajan oporavak, a da bi se trend oporavka nastavio, premijer Valdis Dombrovskis nastoji da smanji budžetski deficit, kao deo uslova za dobijanje finansijske pomoći Međunarodnog monetarnog fonda i Evropske unije. Plan je da se deficit smanji sa ovogodišnjih 8,5 odsto bruto društvenog proizvoda, na 6 odsto u narednoj godini.

„Deo tog procesa prilagođavanja biće pokriven planiranim privrednim rastom koji se očekuje u 2011. godini, što će uticati i na porast poreskih prihoda. Naravno, stvarni oporavak zahteva uvođenje oštrijih mera kako bismo smanjili budžetski deficit. Njih ćemo odrediti čim budemo uvideli makroekonomske prognoze i planiran poreski prihod za narednu godinu", rekao je litvanski premijer.

Strah od novih izbora

Optimizam vlade i građana, dele i ekonomski stručnjaci i zaposleni u privredi, ali uz zabrinutost da bi do novog privrednog pada moglo da dođe s jeseni, kada se u ovoj zemlji održavaju izbori. Elina Egle, generalna direktorka zajednice poslodavaca u Letoniji kaže da je „nesigurnost koju stvaraju predstojeći izbori posledica nedovoljne utemeljenosti poreske politike koja se još razvija“. Ona ipak napominje da vlada neće biti u stanju da nadalje sprovede reforme pod uslovima koji su dogovoreni sa međunarodnim donatorima.

Takvi sporazumi će samo povećati poreze preduzećima. Zato bi vlada, umesto da kratkoročnim merama i podizanjem poreske stope nalazi izlaz iz krize, trebalo da odredi jasne dugoročne ciljeve. Ekonomista Dainis Gašpuitis, smatra da bi upravo izvoz trebalo da bude pokretačka snaga Letonije.

„Inostrane investicije ne bi trebalo da budu više jedini izlaz iz krize. Tako se domaća zarada oslanja na jeftin novac. I dakle, jasno je“, tvrdi Gašpuitis, „pogrešno bi bilo ako bismo očekivali da će se investirati kao do sada. To se jednostavno neće desiti.“

Gašpuitis ipak ističe važnost sprovođenja strukturalnih reformi i suočavanje sa kriterijumima iz Mastrihta što bi Letoniji omogućilo da postane deo evrozone do 2014. godine. To bi upravo moglo da privuče značajnije investicije. Do tada, Riga ostaje pod jakim pritiscima međunarodne zajednice da sprovede restriktivne mere koje će zadovoljiti kriterijume najavljenog zajma.

Autori: Gederts Gelcis / Relja Božić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković