Štednja u kulturnoj inostranij politici

Premalo novca - to je, po mišljenju ministra inostranih poslova, Joške Fišera, veliki problem za kulturnu inostranu politiku Nemacke. Doduše, cetvrtina budžeta ministarstva inostranih poslova je odredeno za kulturnu politiku, ali ni to nece biti poštedeno skracenja. Svota od nekih 560 miliona evra, stavljena na raspolaganje prošle godine, ce ove godine još jedanput biti smanjena. "Ako budem morao da štedim i dalje, onda ce se preci na glavnicu. To važi baš za kulturnu inostranu politiku, kao i za pitanja reprezentacije u inostranstvu, i slicno. O ugojenosti uopšte više ne govorim, o mišicima nikako - onda se tu radi o kostima i koštanoj srži, prešlo se na to", kaže Joška Fišer.

Kulturna inostrana politika u svim delovima sveta je poželjna, ali ne isplatljiva, smatra ministar. "Svesnije rasporedivanje regionalnih težišta je bolan proces, ali cemo morati da delujemo tako. Svet se radikalno promenio", kaže Joška Fišer.

Proširenje Evropske unije na istok Avrope je samo jedna od tih promena. Zemlje srednje i istocne Evrope su otuda glavna regionalna težišta u inostranoj kulturnoj politici. Savezna vlada se koncentriše i na bliski i srednji istok. I nemacki instituti za kulturu u islamskim državama dobijaju više novca.

"Što se tice dijaloga kultura, izmedu islamskih zemalja i nas - to može da ostane prava lomaca. A naši zadaci su zadacij jedne generacije", kaže ministar Fišer.

I obnova Avganistana je deo nemacke kulturne politike.Trecina sredstava za pomoc se investira u kulturu i obrazovanje. Gete-institut je otvoren Kabulu prošle godine, a finansira se rad dve škole u Kabulu.

"I grešili smo. Zatvaranje Gete-instituta u Lahoru, posle 11 septembra, se pokazalo kao greška", kaže Joška Fišer. Ministar ocekuje aktivnost privatnih davalaca finansijskih sredstava i nove ideje. Vec je pocela saradanja Gete-.instituta i Btitišaaaa Kausila. Odgovarajuci planovi fondacije robert boš su pre svega živi u srednjoj i istocnoj Evropi.