Štrajkačko proleće

Od juče (2.4.) štrajkuju piloti Lufthanze. Za razliku od većine štrajkova, ovaj put radnici, za koje se ovih dana kaže da su najbolje plaćeni u Nemačkoj, ne traže povećanje plata, već se bore za to da im se ne ukinu povlastice prevremenog odlaska u penziju:

Zidojče cajtung: „Piloti Lufthanze bi pod hitno trebalo da uvide da više nisu 'gospodari neba', da su izgubili čar izabranih i nezamenjivih. Sindikat pilota 'Kokpit' koji je u konkurenciji sa sindikatom radnika u uslužnim delatnostima 'Verdi', rizikuje mnogo. Onaj ko, iako je mali (štrajkuje 5.400 pilota), kao taoce uzme delove društva (3.800 anuliranih letova čime je pogođeno 425.000 putnika), moraće da bude kažnjen. Piloti gube simpatije naroda i odobravanje političara.“

Veclauer cajtung iznosi argumente za i protiv štrajka:
„Za: I piloti koji štrajkuju su sigurno svesni velikodušnosti postojećih ugovora kojima je regulisan njihov radni odnos. Ko može da im zameri što se bore za svoja prava uobičajenim sredstvom – štrajkom? Inače, spremnost na štrajk kod 'Verdija' bila je mnogo veća, štrajkovalo se masovno još tokom pregovora – bili su pogođeni milioni građana, a ne samo 425.000 putnika Lufthanze.
Protiv: Sindikat kao što je 'Verdi' može samo da sanja o moći strukovnog sindikata. To što je 'Verdi' uspeo da izboksuje za zaposlene u javnim službama jeste dobro, ali ne može da se poredi sa nivoom na kojem 'operišu' piloti.“

Tagesšpigel iz Berlina komentariše opšti trend smanjenja radničkih prava: „Još pre potpisivanja koalicionog sporazuma, političari Socijaldemokrata (SPD) i demoghrišćana (CDU) dogovorili su se da strukovnim sindikatima otežaju život. Još u novembru je bilo rečeno: princip – jedna firma, jedan tarifni ugovor – trebalo bi da se reguliše zakonom. Taj napad odnosi se na sindikalno organizovane specijaliste, bez obzira na to da li su oni piloti ili mašinovođe […] Videćemo da li će SPD, bivša partija radnika učestovati u napadu na pravo da se štrajkuje.“

I dok piloti upravo štrajkuju, sindikat i država dogovorili su se oko povećanja plata za zaposlene u javnim službama.

Mitelbajriše cajtung: „Ko kaže da ne može! Bolje kratko i žestoko nego mučno i dugo. Postignut je dogovor i to u najkraćem roku u poslednjih 25 godina. To treba zahvaliti glavnim pregovaračima, ministru unutrašnjih poslova Tomasu de Mezijeru i šefu 'Verdija' Franku Bsirskeu. Njih dvojica su pokazali da uz uzajamno poverenje i dobru volju mogu da se reše i najveći problem. Nakostrešeni petlovi uzavrele krvi u Lufthanzi mogli bi da se ugledaju na njih – može to i drugačije.“

Handelsblat iz Disledorfa smatra da je poslodavac (država) dogovor dobro opisao rečima: „na granici izdrživog“: „Većina opština trebalo bi da izdvoji više za svoje zaposlene, s obzirom na veće poreske prihode u poslednje tri godine. Dobro je to što ugovor važi dve godine: u tom periodu, dakle, neće biti štrajkova po vrtićima, bolnicama i kod gradske čistoće.“

Vladajuća koalicija je postigla dogovor u uvođenju minimalne satnice za zaposlene u Nemačkoj – 8,50 evra.

Flensburger tageblat: „Ovim dogovorom SPD se oprašta od prvobitne ideje – minimalca za sve. Izuzeci se odnose na one koji su dugo nezaposleni, na maloletnike, na osobe tokom stručnog obrazovanja i one na praksi, za taksiste i dostavljače novina – to su sve odgovori na predvidljive probleme povezane sa uvođenjem minimalca. Pragmatizam umesto dogmatizma! Dok zakon ne bude donet, proći će još pola godine. Sindikati će pokušati da torpediraju neke od izuzetaka u novom zakonu – pogotovu one koji se odnose na dugo nezaposlene. Istovremeno, biće i predloga za nove izuzetke. Taj Nacrt zakona samo je konkretizovana podloga za diskusiju. Politička borba oko minimalca u Nemačkoj se nastavlja.“

Lajpciger folkscajtung: „Rad konačno ponovo dobija svoju minimalnu vrednost. Privreda i deo konzervativaca gunđaju, ali začuđujuće tiho. A do skoro je pri pomenu minimalne satnice bilo govora o ni manje ni više nego totalnoj propasti nemačke privrede ako se uvede minimalac. Pritom se radi o minimalnim uslovima za četiri miliona ljudi, o tome da im se rad prosto više isplati nego nerad. To pokazuje sledeće: prvo, da je Angela Merkel konačno pokazala da ima sluha za bolne nepravde, drugo da se SPD oslobodio dela tereta koji joj je ostavio, kod privrednika omiljeni, Gerhard Šreder, i treće, da nije baš sve loše što predloži Gizijeva stranka (Levica).“

Pripremila: Dijana Roščić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković