"Šumska" mafija u Rumuniji

Putujemo po rumunskim Karpatima, planinskom pojasu bogatom šumama. Ovde, na istoku Karpata, konjska kola i kamioni natovareni balvanima polako se kreću džombastim seoskim putevima, a na svakih par kilometara nailazimo na manju pilanu. Po stanicama teretnih vozova brda balvana čekaju na transport, dok su okolo prava brda ostala ogoljena.

U Rumuniji se bezobzirno seku šume

Od početka devedesetih godina, tako procenjuje ministarstvo ekologije, posečeno je oko 800 000 hektara šume, polovina ilegalno. Posebno su pogođene vrlo rasprostranjene šume borova, jelki i bukvi. Drvo boljeg kvaliteta se na primer isporučuje domaćim fabrikama nameštaja od kojih većina proizvodi za zapadnoevropsko tržište. Drvo lošijeg kvaliteta koristi se u građevinarstvu, a delom se izvozi.

Četrdesettrogodišnji Viorel Oltjan, iz mesta Gimeš Fadžed jedan je od retkih lokalnih političara koji govore o problemu seče šuma. Oltjan posetiocima pokazuje deo šume koji izgleda kao da su po njemu besneli buldožeri. Odneta su stabla, a otpad je ostavljen, kaže Oltjan.

Treba nešto ostaviti i unucima!

Na prvi pogled se ne vidi da li je ovde drveće sečeno ilegalno ili nije, ali se vidi da nisu poštovana pravila drvoseča. Nikakvi ostaci ne smeju da leže okolo, sve mora da bude čisto. Ovde se vidi da nema interesovanja za očuvanje šume. Šuma ovde više ne može da raste, zato što okolo leže posečene krošnje drveća i drveni otpad. Ja nisam šumar, ali sam ovde rođen. Moj pradeda je imao šume, a njegova deviza je glasila: treba ostaviti nešto i unucima.

Ali, malo je onih koji tako misle u Rumuniji. To ne iznenađuje, pošto je ova zemlja jedna od najsiromašnijih u Evropi. A najveće je siromaštvo upravo na selima. Mnogi ljudi žive ispod egzistencijalnog minimuma. A to ide u prilog bezobzirnoj seči šuma: Šume su jedino radno mesto, a seča drveća brz izvor novca.

I još jedan faktor igra važnu ulogu: od 1999. godine vlasnici kojima su šume oduzete dobili su ih nazad od države. Zakoni o zaštiti šuma su dobri, ali su kontrole slabe, pogotovo što je i u ustanovama koje kontrolišu ovu branšu rasprostranjena korupcija. Tako se na mnogim mestima pojavila prava mafija koja u svojim rukama drži seču šuma.

Gradonačelnik na čelu mafije

I u Gimeš Fadžedu postoji takva mafija, kaže Viorel Oltjan. Na njenom čelu nalazi se gradonačelnik mesta, Vilmoš Girbja. Koji odbija da nam da izjavu. Njegovo bogatstvo ne može se prevideti- velika kuća, velik, težak džip… Ima i firmu za preradu drveta. Više puta je vođena istraga protiv gradonačelnika, između ostalog zbog neregularnosti prilikom vraćanja šume i falsifikovanja dokumenata iz katastra. Bezuspešno! A seča šuma se nastavlja. Viorel Oltjan gorko konstatuje:

„Rumunija više nema fabrika, nema nikakvih bogatstava, a sada troši šumu. Situacije je dramatična.“

Grad Komanešć udaljen je samo sat vožnje automobilom. Mnoga brda oko grada su gola, tlo erozivno. Zime 2004/2005. ovo mesto je doživelo najteže poplave u poslednjih više decenija . Nakon topljenja snaga i jakih kiša voda i blato slili su se sa brda u dolinu- jedan deo grada bio je pod vodom.

Gradonačelnik Viorel Miron odlučio je da stupi u akciju. Od onda patrole policije svakodnevno obilaze šume kao bi sprečile ilegalnu seču. Zajedno sa organizacijama za zaštitu čovekove sredine pokrenut je i projekat za pošumljavanje.