Švajcarci će tek videti šta su izglasali

„Odlično urađeno! To je prava demokratija“, ushićeno je tvitovao Florian Filipot iz francuskog Nacionalnog fronta. Nema sumnje da su evropski desničari oduševljeni „samosvešću“ građana Švajcarske koji su sa 50,3 odsto glasova progurali referendum o ograničavanju broja stranaca u zemlji. Trenutno svaki državljanin EU koji nađe posao u Švajcarskoj bez problema dobija dozvolu boravka – čak 23 odsto stanovnika su stranci, među njima je i 300.000 Nemaca. Nakon referenduma zakonodavac ima tri godine da priredi zakon prema kojem će svaki kanton odrediti maksimalan broj stranaca koji sme da boravi u njemu. Inicijativa je uspela na opšte iznenađenje jer se za nju zalagala jedino populistička Švajcarska narodna partija – vlada, privrednici i sve ostale stranke bile su protiv, ali očigledno nisu uspele da objasne građanima šta ih čeka.

A čeka ih, u najgoroj varijanti, giljotina svih sedam ugovora koji su potpisani sa Evropskom unijom. Naime, lako dobijanje boravka u Švajcarskoj kompenzovano je tako što je ova zemlja dobila slobodan pristup ogromnom tržištu EU. Brisel je već saopštio da se radi o povredi ugovora EU i Švajcarske. „Ne može neko da koristi sve prednosti velikog tržišta EU, a da se sam izuzme iz pravila“, jasan je bio Martin Šulc, predsednik Evropskog parlamenta. Nemački ministar finansija Volfgang Šojble primećuje da u globalizovanom svetu postoji nelagoda u pogledu potpune slobode kretanja, ali odlučno dodaje: „Ovo će izazvati gomilu teškoća Švajcarskoj.“

Holanđani, Nemci ili Francuzi verovatno bi slično glasali da imaju priliku, komentariše ugledni Zidojče cajtung. List piše da bi odluka mogla da bude svetionik za desničare širom EU. „Švajcarci su otvorili Pandorinu kutiju iz koje bi mogli da se posluže i drugi protivnici slobode kretanja. Nije dovoljno da se Brisel slepo drži svetog principa slobode kretanja i da odmahuje rukom na svaku kritiku. Postoje problemi i ljudi žele rešenja. Kritiku imigracije ne smemo automatski izjednačiti sa ksenofobijom. Jer štutgartski ginekolog sa ordinacijom u Sent Galenu nikako nije stranac. Niti je milanska bankarska službenica u Luganu“, piše minhenski list, i navodi razloge za odluku građana:

„Došljaci se tumače kao simptom opšte nelagode zbog neograničenog rasta koji izgleda donosi više štete nego blagostanja. Naravno, stranci doprinose bruto društvenom proizvodu Švajcarske, ali Švajcarci od toga nemaju ništa opipljivo. Možda samo nekoliko franaka više, kažu statistike. Uz to dolazi pad kvaliteta života: sve manje stanova, prepuni vozovi, gužve na autoputevima. A to su samo trivijalnosti u poređenju sa brigom oko gubitka radnog mesta. Gastarbajteri dampinguju zarade, jer preduzetnici sada mogu da biraju iz rezervoara od 500 miliona građana EU. Korist – tako rezonuju građani – izvlače stari sumnjivci, menadžeri, prevaranti sa svojim masnim bonusima“, dodaje Zidojče.

Švajcarsko „da“ uticaće pre svega na samu Švajcarsku, smatraju u Ofenburger tageblatu. „Ne samo da tamo nedostaje visokokvalifikovanih radnika, nego i zaposlenih na polju usluga. Nisu uzalud privredna i turistička udruženja upozoravala pre referenduma. Švajcarska trpi pad domicilnog stanovništva i teško može da bude funkcionalna bez stranih radnika. Uostalom, kakva je to poruka svetu? Od juče, ona glasi: Drž'te se dalje odavde!“ U sličnom stilu piše i Nordkurir, koji navodi da su zagovornici referenduma ciljano širili strah oslanjajući se na glupave klišee. „Argumenti kao da nikoga nisu interesovali. U glasačkom paravanu se narod pre svega oslanjao na osećanja. Uskoro stižu ekonomske posledice i debakl u odnosima sa EU. (…) Švajcarci će se tek začuditi šta će pokrenuti njihova presuda.“

Drugačije razmišljaju u kelnskom Štat ancajgeru: „Ko se ruga švajcarskim strahovima o poplavi stranaca, neka se zamisli nad činjenicom da je u toj zemlji već 23 odsto stranaca – skoro tri puta više nego u Nemačkoj. Švajcarci se brinu sa pravom. Sve više zakona koji se donose u Briselu oni moraju jednostavno da primene.“ Za razliku od drugih evropskih zemalja, Švajcarci se ne plaše siromašnih došljaka koji žele da profitiraju od socijalnog sistema, piše Štutgarter cajtung. „Radi se o dolasku visokokvalifikovanih i imućnih, koji podižu kirije za stanove u nebesa, kao i onima koji rade za male pare što Švajcarcima otežava potragu za poslom. A šta je sa nemačkim gastarbajterima koji traže dobro plaćeni posao u Švajcarskoj? Pa, ovo je za njih sasvim novo iskustvo. Moraće da pogledaju jednu stranu zemlju očima Rumuna i Bugara.“

WAZ iz Esena piše da Švajcarci osećaju svoj identitet ugroženim, posebno od strane Nemaca: „Nemci su glasni, nekulturni pametnjakovići koji nisu dobro integrisani. Tako se jadaju mnogi Švajcarci, koji ponekad imaju osećaj da su u 17. pokrajini Nemačke. Za razliku od ostalih naroda EU, za Nemce je neuobičajeno to što negde nisu poželjni. (…) Sloboda kretanja će postati važna tema pred izbore za Evropski parlament. I to je dobro. Podatke, činjenice, šanse i rizike treba izneti na sto. Debata se ne sme prepustiti desnim populistima. Jer, postoje dobri razlozi da se odluka Švajcaraca smatra kratkovidom. (…) Dovoljan je jedan pogled u maleni Lihtenštajn. Tamo je svaki treći stanovnik stranac, a većina njih dolazi iz – Švajcarske.“

„Na kraju referendumskog krimića ostaje nam podeljena zemlja u kojoj se nemački govorni deo jasno založio za ograničavanje imigracije, dok je frankofoni deo bio protiv“, primećuje Velt, u prilog tezi da se upravo oni građani koji govore nemačkim jezikom osećaju ugroženim od strane Nemaca. „Švajcarska će morati da nanovo pravno definiše odnose sa EU. Status kvo nije moguć. Narodna partija će ubrzo shvatiti da je teško zadržati pozitivne aspekte odnosa sa Briselom, a odstraniti one koji im se ne sviđaju. Kristof Bloher, siva eminencija ove partije, trenutno je demonizovan, ali je uprkos tome čovek pragmatičnih rešenja. Njegova partija mora da se pobrine da ova pobeda ne bude početak kraja švajcarskog privrednog čuda.“

Priredio: Nemanja Rujević
Odg. urednik: Ivan Đerković