Švajcarski glečeri postali „neuračunljivi“

Glečersko jezero koje se nalazi na 1.400 metara nadmorske visine napunilo se prvi put pre 4 godine vodom od otopljenog glečera. Od tada, količina vode iz godine u godinu raste. Leti dolazi do spontanih pražnjenja, koja izazivaju manje poplave u okolini planinske rečice, veće štete do sada nije bilo. Međutim lokalne vlasti su proglasile neku vrstu vanrednog stanja i izdvojile oko 10 miliona evra za izgradnju korita za odvodnjavanje glečerskog jezera.

„Kada bi se voda spontano izlila mogla bi da izazove štetu od nekoliko desetina miliona evra. Spontana pražnjenja su moguća više puta godišnje. Dakle, 10 miliona evra za ovo korito - nije mnogo“, kaže Nils Helen, inženjer specijalista nadležan za ovaj projekat.

Švajcarska godišnje izdvaja 1,6 milijardi evra za zaštitu od prirodnih katastrofa. Većinu štete izazivaju poplave. Više od 40 odsto navedene sume odlazi na preventivne mere.

Glečerska jezera – novi fenomen

Ovo korito za odvodnjavanje glečerskog jezera, jedinstveno je u Alpima, ali najverovatnije da to neće ostati tako. Istraživači glečera sa univerziteta u Cirihu izračunali su da, ukoliko zemlja bude nastavila da se zagreva sadašnjim tempom, sa lica planete bi do kraja ovog veka moglo da nestane najmanje 80 odsto Alpskih glečera!

Pojava glečerskih jezera je propratna pojava promene klime - kaže geolog Hans Rudolf Kojzen. Njega su, kao stručnjaka, angažovale lokalne vlasti, kako bi procenio rizik od spontanog pražnjenja glečerskog jezera:

„Glečerska jezera su zaista jedan novi fenomen u Alpima, ili na Himalajima, u Južnoj Americi, na Andima… Topljenjem glečera na mnogim mestima nastaju glečerska jezera – a to je novi izvor opasnosti koji do sada nismo imali.“

na sledećoj strani: A nekada se skijalo niz glečer…

Sistem preventive

Hans Rudolf Kojzen redovno proverava senzore u jezeru, koji između ostalog mere i nivo vode. Kada bi jezero odjednom nadošlo, Kojzen bi mogao da obavesti lokalne vlasti koje bi onda stupile u akciju.

Kao što se i desilo u maju ove godine. Tada je pretio potop do kojeg srećom nije došlo jer se jezero ispraznilo podvodnim putem. Ipak, alarmni sistem je odlično funkcionisao i lokalne vlasti su na Kojzenovo upozorenje vrlo brzo organizovale zaštitu od poplave.

Jezero, ili jednostavno priroda, još jednom je pokazala da je nepredvidiva: „Sve je to veoma komplikovano pražnjenje, pritisak pod vodom. Vrlo je teško nešto predvideti. Jezero je neuračunljivo!“, objašnjava Kojzen.

A nekada se skijalo niz glečer…

Stanovnici doline pod glečerom prilično opušteno posmatraju dešavanja iznad svojih glava. Oni su tu rođeni i znaju da je priroda takva – lepa i opasna. Međutim, brine ih brzina kojim se u poslednjih 10 godina priroda oko njih promenila. Hans Lotar (75) priča:

„Sve je išlo tako brzo. Sada je još brže. Svake godine je toplije za stepen – dva. To je pomalo zastrašujuće. Glečeri, tamo gore, postali su opasni, često prete odroni, ali dobro, čovek može da pripazi i ne ide na takva mesta. Pre 60 godina sam se skijama spuštao glečerom, sve do doline. Ta vremena su prošla, to sad više ne može.“

autorke: Klaudija Vite / Dijana Roščić

odg. urednica: Sanja Blagojević