Šveđani dobro vodili EU, profitirala i Srbija

Kada je u pitanju proces proširenja EU, Švedska je na početku svog predsedavanja Unijom najavila da će to biti jedan od njenih prioriteta. Švedski ministar spoljnih poslova Karl Bilt sredinom godine je poručio da je cilj Švedske da do kraja godine svaka zemlja koja se nalazi u procesu evrointegracija načini korak napred.

Tokom švedskog predsedavanja Unijom rešen je granični spor između Slovenije i Hrvatske, koji je blokirao dalji napredak Hrvatske ka članstvu u Uniji. Srbija, Makedonija i Crna Gora stavljene su na bezvizni režim, koji će početi da se primenjuje od 19. decembra. Savet ministra spoljnih poslova odblokirao je Prelazni sporazum sa Srbijom, a švedsko predsedništvo je bilo aktivno u pokušaju pronalaženja rešenja za nastavak reformi u BiH.

Evropa dobila „Ustav“

Jedno od veoma bitnih pitanja koje se konačno razrešilo tokom švedskog predsedavanja Unijom, je pitanje institucionalnih promena unutar zajednice 27 država Evrope. Početkom švedskog predsedavanja konstituisan je novi Evropski parlament, Žoze Manuel Barozo ponovo je izabran za predsednika Evropske komisije, a predstavljen je i novi sastav te Komisije. Istovremeno završavala se, i to prilično uzbudljivo, ratifikacija Lisabonskog ugovora. Novi reformski ugovor je tako stupio na snagu, a premijer Švedske, Fredrik Rajnfeld je izjavio:

„Implementacijom Lisabonskog ugovora EU će postati efikasnija i demokratičnija. Sad se pripremamo za početak mandata prvog stalnog predsednika EU, Hermana van Rompuja, i Ketrin Ešton, nove šefice evropske diplomatije. Oni će sa Evropskom komisijom predstavljati novi liderski tim EU“.

Izvučene pouke iz ekonomske krize

Institucionalne promene u EU dešavale su se u vremenu kada je ceo svet prolazio kroz najtežu posleratnu ekonomsku krizu. Tokom švedskog predsedavanja Unijom nastavljena je primena stimulativnih mera, ali se definisala i izlazna strategija, koja bi trebalo da počne da se primenjuje od 2011. godine.

Poučena iskustvima ove krize, EU je, u poslednjih šest meseci, pojačala i svoju finansijsku superviziju, u cilju sprečavanja budućih ekonomskih problema. Međutim na kraju 2009. godine, širom EU, i dalje su prisutne posledice ekonomske krize. Čak 20 zemalja članica i dalje ima problema sa deficitom u svojim budžetima.

Dogovoreno finansiranje zaštite klime

Finansijski problemi nisu pokolebali članice EU da, svaka u skladu sa svojim mogućnostima, daju svoj doprinos finansiranju borbe za zaštitu klime. Na poslednjem Savetu EU, pod predsedavanjem Švedske, postignut je dogovor da EU do 2012. godine izdvaja 2,4 milijarde evra godišnje za borbu protiv klimatskih promena.

Švedski premijer Rajnfeld je istakao da EU sa jasnim mandatom i ponudom nastupa na klimatskoj Konferenciji u Kopenhagenu, ali i da očekuje od ostatka sveta, pogotovo razvijenih zemalja, da daju svoj doprinos rešavanju problema:

„Nadam se da ćemo biti u mogućnosti da Konferenciju u Kopehagenu poguramo u pozitivnom pravcu. Za to nam je potrebna saradnja i preuzimanje odgovornosti od strane svih. Potreban nam je dogovor i on je potreban sada! Moramo da promenimo odnos sveta prema zaštiti klime“.

autorka: Marina Maksimović, Brisel

odg. urednik: Nemanja Rujević