Švedska: i standard i nezaposlenost

„Sedeo sam kod kuće gotovo godinu dana i tražio posao. Vladala je ekonomska kriza, a u automobilskoj branši uopšte nije bilo posla. Često sam mogao i da čujem kako sam premlad i nedovoljno kvalifikovan ili da ne znam da radim ovo ili ono”, priča Viktor.

Glavni problem mladih kao što je Viktor jeste to što nemaju adekvatno tehničko obrazovanje. Posle desetog razreda u školama se sprovode razni praktični i teoretski programi, ali sama preduzeća u privredi ne školuju učenike kao što je to slučaj u Nemačkoj i mnogim drugim zemljama.

Štefan Folster, glavni ekonomista Saveza poslodavaca u Švedskoj, kaže da je u pitanju sistemski nedostatak. „Nemačka varijanta je sistem obuke u srednjoj školi, to jest, u našoj gimnaziji. To bi uskoro trebalo da bude uvedeno kod nas, iako je u pitanju samo mali korak. Ono što bi poslodavce najviše interesovalo jeste zanatska obuka posle tog perioda.”

Šefovi ne vole premlade radnike

Donja je iz Irana došla u Švedsku kada je imala 15 godina. Sa 19 je rodila dete, sa 23 počela da traži posao. Na sastanku u savetovalištu za profesionalnu orijentaciju požalila se da u Švedskoj zapravo i nema prave zanatske obuke. Donja kaže da ima veliki problem i sa vozačkom dozvolom, koja se traži na velikom broju konkursa, kao i sa mladošću, jer šefovi ne vole premlade radnike.

Mladi koji nemaju posao, a rešeni su da ga nađu, moraju najpre da pohađaju specijalan program ako žele da dobiju finansijsku podršku države. Tek ako tu izdrže tri meseca, mogu da se prijave birou za rad.

Trenutno je švedski premijer Rajnfelt na meti kritika: obrazovni sistemu Švedskoj važi kao primeran, ali baš za vreme njegove vlade, nezaposlenost među mladima je dodatno porasla. Njih 30 odsto nema posao. Zanatska praksa kakvu pohađa Viktor je dobro rešenje, ali takvih rešenja je još uvek premalo.

Autori: Kristijane Justus / Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković