„Švedski Šindler“ najveći spasilac života

Hamburški novinar Ulrih Felklajn kaže da Raul Valenberg nije bio profesionalni političar, vojnik ili diplomata. "Valenberg je bio mlad čovek koji se svom snagom angažovao u ime čovečnosti ."

Raul Valenberg je rođen 4. avgusta 1912. u jednoj poznatoj švedskoj preduzetničkoj i diplomatskoj porodici. Trebalo je da postane bankar, ali za taj poziv nije imao ni volje, ni talenta. Počeo je, pa prekinuo studije arhitekture u SAD. Tokom Drugog svetskog rata u Švedskoj je započeo trgovinu delikatesima. Ulrih Felklajn priča kako je Valenberg 1944. iz bezbedne Švedske otputovao u Budimpeštu. "Njegov jedini zadatak, kako je on to shvatio, bio je da spasi mađarske Jevreje od uništenja."

Na tajnom zadatku

Mađarsku je 1944. okupirala Nemačka. Adolf Ajhman brutalno sprovodi deportaciju Jevreja. 473.000 muškaraca, žena i dece je već ubijeno, kada je Raul Valenberg "anđeo Budimpešte" kako su ga kasnije zvali, stigao u mađarsku prestonicu. 32-godišnji Valenberg dobio je od svoje vlade tajni zadatak. Sa 150.000 dolara američkog Odbora za ratne izbeglice trebalo je da spasi preostale Jevreje.
Ulrih Felklajn kaže da je Valenberg radio na svim nivoima.

"Stupio je u vezu sa komandantima SS jedinica, pregovarao je sa Ajhmanom. Razgovarao je sa nemačkim političkim predstavnicima u Budimpešti. Vršio je pritisak na njih. Ali značajno je da je on sa ostalim diplomatama drugih neutralnih država razvio sistem pasoša i pisama, pomoću kojih je mađarske Jevreje proglašavao zaštićenim pripadnicima neutralnih država. Time je od neposrednog napada SS-ovaca i Gestapa spasio 20 hiljada ljudi. Broj nikada neće biti tačno utvrđen."

Gost ili zatvorenik?

Kao švedski izaslanik Valenberg je imao diplomatski imunitet. A to je znao da iskoristi: kupovao je zgrade koje su služile za spasene kao skloništa pod zastavom Švedske. Podmićivao je službenike, pretio političkim posledicama kada bi mu uskratili pomoć. Među onima koje je Valenberg spasio jeste i nedavno preminuli austrijski istoričar Džoni Mozer. Mladi Šveđanin ga je impresionirao hrabrošću i fizičkom pojavom. "Ćelav, visokog čela, prvoklasnog nemačkog, prijatne spoljašnjosti, veoma dobrog vladanja. Pričali smo mu sve. Potom bi pitao: "Imate li bilo kakve veze sa Švedskom?" Odjednom je moja sestra rekla: Da, moj ujak je bio u Švedskoj, uvek mi je donosio igračke!" Švedska dokumenta su na početku mogla biti izdavana samo osobama koje su imale neke veze sa Švedskom."

Kada je Crvena armija ušla u Budimpeštu 1945. u gradu je bilo čak 100.000 Jevreja. 16. januara švedske vlasti su saznale da se Valenberg nalazi pod sovjetskom zaštitom: "Ne znam da li sam njihov gost ili zatvorenik", našalio se Valenberg, kada je i poslednji put viđen živ. Od tada mu se gubi svaki trag.

Najveći spasilac života

7. februara 1957. Sovjeti su zvanično saopštili švedskim vlastima da je Valenberg umro 10 godina ranije od srčanog udara - u bolnici Ljubljanke, zatvora ozloglašene sovjetske tajne službe. Dokaza za to nije bilo. Tek 2001. Aleksandar Jakovljev, šef komisije za rehabilitaciju žrtava političkih progona priznaje da je Valenberg ubijen. Zašto i ko ga je ubio, ostaje još uvek nepoznanica.

Danas postoje brojni filmovi i knjige o Raulu Valenbergu. Posthumno je više puta odlikovan širom sveta. Čak se nalazi i u Ginisovoj knjizi rekorda - kao najveći spasilac života.

Autori: Mihael Marek / Ivana Ivanović
Odg. urednik: Jakov Leon