Šverc udžbenika sa Kosova

„Srpske vlasti nisu zainteresovane da reše decenijski problem udžbenika na albanskom jeziku. Zato đaci uče iz knjiga sa Kosova, po tamošnjim nastavnim programima“, kaže Nedžmedin Ahmedi, načelnik društvenih delatnosti u Preševu. Knjige se ilegalno prenose preko granice, ali ponekad padnu i u ruke policije.

„Bukvari su stigli u Preševo, a ostale knjige, ukupno 4.000 udžbenika i 500 CD-ova iz muzičke kulture, policija nam je zaplenila sa traktora na ulazu u Preševo. Knjige se nalaze na carinskom terminalu, a ja imam nezvaničnih saznanja da se pokreće krivični, ili prekršajni postupak protiv osobe koja je prevozila knjige“, kaže Ahmedi za Dojče vele. Traktorsku prikolicu sa knjigama, koje je Ministarstvo prosvete Kosova doniralo albanskim đacima u Preševu, prevozio je inače jedan srednjoškolac.

Ministarstvo Srbije ne zna šta se dešava

Jedini predstavnik Albanaca u Skupštini Srbije Riza Haljimi kaže da je srpsko ministarstvo prosvete po prvi put ove školske godine obezbedilo deo knjiga za učenike prvog razreda, ali da to ne rešava problem, budući da je za nastavu od prvog razreda osnovne do četvrtog razreda srednje škole potrebno oko 250 udžbenika. „Ministarstvo nema predstavu šta se sve odvija u školama na albanskom jeziku u Preševu, Bujanovcu i Medveđi“, ogorčen je Haljimi.

Najveći problem imaju profesori, posebno oni u srednjim školama, objašnjava Ahmedi. „Kupuju knjige na Kosovu, Albaniji, Tirani, u Beogradu. Ako je stručna literatura, nije važno kako se preziva autor, važno je da nađe materiju i da može nešto da prevede, potom koristi beleške za predavanja i time se završava sve“, kaže Ahmedi.

Nema udžbenika ni za srpski

Nacionalne manjine, prema srpskim zakonima, imaju pravo da se školuju na maternjem jeziku, ali isključivo po planovima i programima domaćeg ministarstva prosvete. No, to ministarstvo ne samo što u ovom slučaju nije obezbedilo udžbenike na albanskom jeziku, nego nema ni onih za časove obaveznog srpskog jezika.

Jedna od posledica takvog stanja jeste i činjenica da mladi Albanci otežano govore jezik zemlje čiji su državljani. Šef kancelarije Koordinacionog tela za Preševo, Bujanovac i Medveđu Radovan Delibašić ističe da se sa tom pojavom sreće svakodnevno.

„Na moje ’dobar dan’, niko ne odgovora. Na moje ’mirdita’, odgovaraju ’ditademir’. U razgovoru sa direktorom, koji takođe ne zna dobro srpski, pitao sam da li deca imaju srpski jezik, rečeno mi je da imaju dva puta nedeljno“, prepričava Delibašić svoj susret sa školarcima albanske nacionalnosti na jugu Srbije.

Autorka: Milica Ivanović

Odgovorni urednik: Ivan Đerković