Žal za starim dobrim mesarima

Zidojče cajtung piše o zatvaranju mesara u Nemačkoj i nestajanju mesarskog zanata:

„Samo u poslednjih deset godina broj mesara smanjen je za 14 odsto, izveštava Udruženje nemačkih mesara. Trenutno postoji 15.500 mesara, a šanse da se stanje preokrene su vrlo male. Konkurencija brojnih supermarketa je suviše velika. Oni šire svoju ponudu, gradskoj klijenteli nude sertifikovano organsko meso, što mesari često nisu u stanju. To utiče na profitabilnost mesa.

Nemački mesari godišnje zarade maksimalno 350.000 evra. Od toga sasvim sigurno ne mogu da se obogate. Međutim, to nije glavni razlog za propadanje mesara. Čak i oni mesari koji dobro posluju imaju probleme zato što ne postoje mladi koji žele rade krvavi mesarski posao“, piše Zidojče cajtung.

Nezaposlene radnice preuzimaju inicijativu

Tagescajung takođe piše o zatvaranju prodavnica i to drogerija lanca „Šleker“, čije radnice samoinicijativno pokušavaju da se izbore sa nezaposlenošću:

„Devetsto filijala ’Šlekererovih’ drogerija je zatvoreno, bez obzira na činjenicu da su neke od njih pre zatvaranja dobro poslovale. Zaposleni su pokušavali da održe bar te prodavnice. Uzalud. Upravo zato bivše radnice su uzele stvar u svoje ruke.

Dvestatridesetpet bivših prodavačica ’Šlekera’ nameravaju da osnuju zadruge i na taj način naprave ono što drugima nije uspelo, da ponude posao radnicama koje su dobile otkaz i istovremeno obezbede lokalnu isporuku u ruralnim regionima. Namera im je da u bivšim Šlekerovim prodavnicama otvore mini markete u kojima će se, pored kozmetike, prodavati i prehrambeni proizvodi. Na taj način bi nerentabilne filijale mogle da budu sanirane bez ugrožavanja egzistencije zaposlenika“, piše Tagescajutng.

Hemikalije u sapunima slabe mišiće

Frankfurter rundšau piše o opasnostima koje vrebaju iz namirnica i kozmetičkim preparata:

„Eksperimenti koje su na miševima izveli naučnici iz SAD pokazuju da antibakterijski sapuni i drugi proizvodi široke potrošnje sadrže hemikaliju triklosan koja drastično može da utiče na funkciju mišića. Eksperimenti su pokazali da ta hemikalija remeti komunikaciju između dva proteina važnog jon kanala, a time slabi mišiće. Taj rezultat je iznenađujući jer je triklosan veoma rasprostranjen i već intenzivno testiran na toksičnost.

Naučnici upozoravaju da triklosan može da bude štetan, kako za zdravlje tako i životnu sredinu. On se nalazi u svakom domaćinstvu i životnoj sredini, nalazi se u antibakterijskim proizvodima: sapunima, dezodoransima, tekućini za ispiranje usta, pastama za zube, ali i u madracima, tekstilu, kesama za smeće i igračkama.

Prema podacima Saveznog zavoda za procenu rizika (BFR), triklosan je u Nemačkoj u potrošačkim proizvodima. Od 2010. godine, on u Evropi ne sme da se koristi u hrani i materijalima koji dolaze u direktan kontakt sa hranom. Na pitanja koja su upućena nakon rezultata najnovije studije i njenog značaja, Savezni zavod nije hteo da odgovori.

Američki naučnici upozoravaju da je triklosan nađen u krvi i u majčinom mleku, ali i u vodi i ribama“, piše Frankfurter rundšau.

Pripremila: Ž. Bašić-Savić
Odgovorni urednik: I. Đerković