„Želim da Merkel ostane do kraja mandata“
9. decembar 2018.
„Imamo Saveznu vladu koja je birana za ovaj mandat. Angela Merkel je rekla da je na raspolaganju da taj mandat dovede do kraja. Ovaj kongres je jasno pokazao da stranka to želi, a to je i moja lična želja“, rekla je nova šefica Demohrišćana Anegret Kramp-Karenbauer (AKK) u ekskluzivnom razgovoru za DW.
„Moj zadatak kao šefice vladajuće partije je i da se pobrinem da ova Vlada ima neophodnu stabilnost kako bi mogla da ispuni zadatke koje su joj postavili birači.“ Tako je AKK odgovorila na jedno od gorućih pitanja: da li će, kao nova liderka najjače stranke, dozvoliti da Angela Merkel ostane kancelarka do kraja mandata?
Bivša dugogodišnja premijerka Sarske oblasti i doskora generalna sekretarka CDU izabrana je u petak na stranačkom kongresu u Hamburgu. Većina je u drugom krugu bila tesna – za nju je glasalo 517 delegata, a za protivkandidata Fridriha Merca 482.
U prvim komentarima je nemačka štampa isticala podeljenost u stranci: Kramp-Karenbauer se smatra predstavnicom umerenog krila i favoritkinjom kancelarke Merkel koja vodila stranku punih osamnaest godina. Merc je pak miljenik konzervativnog krila i oštar kritičar kancelarke – da je on pobedio, Angela Merkel ne bi zadugo ostala na čelu zemlje.
„Zaista smo imali kongres koji je bio polarizovan između različitih alternativa“, dodala je Kramp-Karenbauer. Ali je ukazala da sa svojim kandidatima deli mnoge stavove, posebno kada se radi o očuvanju reda, sprovođenju prava i unutrašnjoj bezbednosti. Odranije je indirektno kritikovala izbegličku politiku kancelarke, tražeći recimo da potražioci azila koji čine krivična dela budu konsekventno deportovani čak i u Siriju.
U nedelju, pred kraj kongresa u Hamburgu, Kramp-Karenbauer je za svog generalnog sekretara iznenađujuće odabrala Paula Cimjaka. Taj 33-godišnjak je izabran za najmlađeg genseka u istoriji partije. On je prethodno bio lider stranačke omladine i broji se u tvrdo konzervativno krilo. Njegov izbor smatra se pokušajem AKK da u rad vrha partije uključi i svoje protivnike.
„Mi nismo pokret“
Poslednje ankete kažu da je, posle decenija u kojima su aklamacijom za šefa stranke birani prvo Helmut Kol pa onda Angela Merkel, ova unutarstranačka borba dobro primljena u građanstvu. Tako CDU prema anketama može da računa na 30 odsto podrške, a uz to je izabrao šeficu koja među simpatizerima ima znatno veću podršku nego Fridrih Merc.
No, prema oceni većine komentatora nemačke štampe, odlučujuće će biti da li AKK može da predupredi trvenja u samoj stranci. Naredne godine će imati teške ispite – u tri istočne pokrajine su parlamentarni izbori, a na istoku, u bivšem DDR-u, Demohrišćani slabo stoje. To je teren kojim dominira desničarska Alternativa za Nemačku, a vrlo je jaka i Levica.
„Postoje važne pokrajinske teme, dobri bilansi tamo gde vladamo i opravdana kritika vlasti tamo gde smo u opoziciji“, istakla je AKK. „Svakako će uz to doći i opštije teme, poput socijalnih pitanja i pitanja penzija.“
„Želimo da ubedimo ljude sopstvenom snagom, tako da povratimo birače“, dodala je ona. „Hoćemo da ostanemo ono što jesmo – dakle nismo pokret iza kojeg se ljudi okupljaju nego jaka stranka bazirana na programu. Zato smo počeli proces kako bismo preradili naš osnovni program.“
O „Žutim prslucima“ i Rusiji
Komentarišući proteste „Žutih prsluka“ u susednoj Francuskoj ona je rekla da je Nemačka u drugačijoj situaciji jer „imamo sistem socijalne tržišne privrede i socijalnog partnerstva gde se mnoga pitanja i konflikti uvek raspravljaju u uređenim strukturama“.
Ona se nada da će Nemačka očuvati „socijalni i društveni mir“ jer primer Francuske i drugih zemalja pokazuje kako izgleda kada se „u suštini opravdani zahtevi“ izmetnu u nasilje.
Na pitanje DW zašto traži obuhvatnije sankcije protiv Rusije, AKK je podsetila na događaje u Azovskom moru: „Moramo se setiti da je izvor sukoba protivpravna aneksija Krima, mešanje u istočnoj Ukrajini i da moramo putem sankcija kakve smo imali do sada kao i reakcijama na incidente jasno staviti do znanja da ne tolerišemo takvo zauzimanje tuđe zemlje u Evropi.“
Ona je dodala da Azovsko more „sasvim izvesno nije isključivo rusko more“ te je „u evropskom i međunarodnom interesu da to jasno stavimo do znanja“.
nr/dw