"Žil Vern" na svemirskoj stanici

Kamen temeljac evropskih svemirskih istraživanja postavljen je kada se trajni modul Kolumbus, pre nekoliko nedelja, priključio Međunarodnoj svemirskoj stanici. Sada im se pridružio i transporter ATV. Nemački astronaut Tomas Rajter smatra da sada može da se govori, ne toliko o sposobnostima da se bude konkurentan, već više o mogućnostima saradnje. Rajter dalje pojašnjava: "Pre svega možemo da koristimo sopstvenu istraživačku laboratoriju Kolumbus. Mnogo smo na tome radili i čekali smo veoma dugo, jer je bilo mnogo odugovlačenja. Posle svega, želeo bih da Evropa igra veću ulogu u slanju posade u svemir. Znamo da Amerikanci žele ponovo da odu na Mesec i naravno, radovao bih se kada bi na primer, početkom 2020. godine jedan Evropljanin ili jedna Evropljanka mogla da stane na mesečevo tlo."

Dug put Evropljana do svemira

Evropski austronauti naime, već decenijama sanjaju da sopstvenim raketama mogu da lete u svemir. Ali, put je dug. Evropski istraživači ispituju trenutno koliku temperaturu i pritisak može da izdrži svemirski transporter budućnosti, koji će i izgledati nešto drukčije. Temperatura prilikom povratka na zemlju dostiže čak i 1600 stepeni. Zbog toga se i radi na novim formama, o čemu Klaus Haneman iz nemačkog centra za svemirska istraživanja, kaže: "Tehnologija koju razvijamo je, na kraju krajeva, upotrebljiva i za avione, posebno za mlaznjake, ali takođe i za turistička svemirska putovanja u budućnosti."