Žirafe loše spavaju

Sve životinje moraju da imaju kvalitetan san, bilo da je reč o svinjama, psima ili konjima, a to koliko dugo spavaju, razlikuje se od vrste do vrste. Slepi miševi uspevaju da 19 sati dnevno provedu u snu, psi dremaju preko deset časova. Većina životinja spava duže od ljudi, dakle više od osam sati dnevno.

Ali žirafe u divljini moraju da vode računa o bezbednosti. Spavanje može da bude opasno ako se u blizini nalazi lav. „Ako se žirafa oseća dobro i ako je miran dan, spavaće oko četiri i po sati dnevno. Pri tome pola sata odlazi na REM fazu sna“, objašnjava Florijan Ziks, biolog i stručnjak za sisare u Zoološkom vrtu u Berlinu.

REM faza sna, koju imaju i druge životinje poput žirafe, odnosi se na fazu u kojoj sanjamo. To znači da je mozak aktivan gotovo kao i u budnom stanju. Oči se takođe brzo kreću, ali je zato muskulatura tela potpuno opuštena, ako se izuzmu povremeni trzaji.

Žirafe svojih četiri i po sata ne odspavaju u kontinuitetu, one dremaju u nastavcima, a REM faze traju maksimalno par minuta. Ali to važi isključivo za žirafe koje žive u svom prirodnom okruženju, kaže Ziks: „Ako je žirafa izložena stresu, REM faze drastično su kraće. Nakon što smo sa jednog mesta žirafe transportovali na drugu lokaciju, one gotovo da nisu uopšte mogle da spavaju. Bilo im je potrebno dve do tri sedmice za normalan san.“

Kako se namestiti za spavanje?

Za dobar san važan je i položaj tela. Tačno je da žirafe, kao i neke druge životinje mogu da spavaju stojeći, ali isuviše kratko. Da bi se opustile, žirafe tragaju za odgovarajućom pozicijom. Svoje telo žirafe obično polože preko presavijenih nogu, a dugi vrat i glavu preko tela sve do zadnjih nogu. „Ako bi žirafe spavale stojeći, tokom REM faze, u jednom trenutku bi se srušile kao vreća. Isto važi i kada su u poluležećem položaju, ako glava tokom REM faze sklizne, mogle bi se udariti o zemlju. Zbog toga je pravilan položaj od presudnog značaja“, kaže biolog Ziks. On je danonoćno proučavao navike 17 žirafa u Nemačkoj. Na raspolaganju je imao čak i infracrvene kamere. Tome je posvetio i svoj doktorski rad.

„Žirafe i najmanje promene mogu da izlože nepotrebnom stresu. Recimo ako ih u zoološkom vrtu neki posetilac neprijatno iznenadi. U tom slučaju može se dogoditi da će žirafa u toj meri biti uplašena da uveče neće hteti da uđe u štalu.“ Biolog Florijan Ziks tvrdi da ima mnogo faktora koji utiču na to da li je život žirafe isuviše stresan.

Loš san – upozorenje za biologe

Promene navika, transport ili veliki broj posetilaca u vrtu, samo su neki od faktora koji utiču na žirafe. One su prilično uznemirene kada im partner ugine. „Proučavali smo navike dve žirafe, koje su zajedno u zoološkom vrtu bile 15 godina. Džordž i Žaklin bili su nerazdvojini. Kada je Džordž preminuo, a imao je već preko 20 godina, Žaklin tri sedmice uopšte nije mogla da spava. Nije bilo ni jedne sekunde REM faze sna. To je za životinje opasno, ako se ima u vidu da pacovi nakon tri do šest nedelja bez sna umiru.“

Istovremeno, glad ove životinje uspavljuje. Kod mladunaca žirafe uočene su duže REM faze sna. U frankfurtskom zoo-vrtu to je prouzrokovalo tragediju, jer je mladunče staro šest dana uginulo. Majka nije imala mleka, priča biolog Zaks: „To je svojevrsni sistem ranog upozoravanja, koji veterinari moraju na vreme da prepoznaju. U ovom slučaju kada mladunče provodi previše vremena spavajući, zaposleni u vrtu bi morala da znaju se žirafina beba ne oseća dobro.“

Ovo saznanje je nekim žirafama već spasilo živote, što samo potvrđuje, koliko su značajna istraživanja o kvalitetu sna. Posebno kod životinja, jer one obično ne zovu u pomoć, kada im nije dobro.

Autori: Brigite Osterat / Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković