1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Novi video-prilozi
U fokusu
Srbija i regionJevreji u EvropiZapisi sa Ušća

Živeti u Lakvili

2. jul 2009.

Pre skoro tri meseca strašan zemljoteres pogodio je Lakvilu u centralnoj Italiji. Danas Lakvila ne liči na grad, oni koji su ostali žive u šatorima. Za obnovu, samo istorijskih građevina, potrebno je 13 milijardi evra.

https://p.dw.com/p/IfKk
Berluskoni u poseti Lakvili, dan posle zemljotresa
Berluskoni u poseti Lakvili, dan posle zemljotresaFoto: AP

Ideja italijanskog premijera Silvija Berluskonija da se sastanak vrha Grupe 8 umesto na Sardiniji održi u zemljotresom razorenoj Lakvili mnogima se mogla učiniti apsurdnom, ali ne i onima koji su ostali u gradu. Iz Lakvile je evakuisano 54.000 ljudi, 36.000 ih još živi u šatorima.

Gradonačelnik Masimo Ćalente kaže da se grad mora reorganizovati. „Razoren je glavni grad regiona i nadamo se da će oči sveta biti usmerene na nas, jer još nije shvaćeno kakva nas je tragedija zadesila.“

Lakviljani zabrinuti

Predsednici i premijeri iz članica G8 i drugih učesnica sastanka – Kine, Brazila, Egipta, Južne Koreje - biće smešteni u školi za podoficire finansijske policije i svi su to prihvatili, uključujući i američkog predsednika Obamu. Inače, Lakviljani su više nego zabrinuti za budućnost i nadaju se da će posle sastanka G 8 uslediti i konkretna pomoć.

Predsednik udruženja novinara regije Stefano Palota ipak veruje u bolje dane. „Najmoćniji na svetu imaće priliku da preuzmu obnovu nekog od oštećenih spomenika u centru grada. Kao, na primer, Španija koja je obećala da će obnoviti dvorac iz 15. veka. Ne sme se zaboraviti da je centar Lakvile jedan od istorijski najznačajnijih u Italiji.“

Može li Lakvila ponovo da bude grad?

Biće potrebno 13 milijardi evra da se rekonstruiše 1.800 istorijski značajnih građevina. Međutim, pitanje je: neće li, ako to i uspe, grad ostati samo muzej pod vedrim nebom? „Veliki deo stanovnika već se preselio na obalu, pre svega viši srednji sloj. Oni su na obalu preselili i svoje komercijalno značajne poslove. Posebno je veliki problem univerziteta koji je, sa 27 hiljada studenata, imao važnu kulturnu, socijalnu i ekonomsku ulogu u gradu“, kaže Inženjer Vinćenco Gatuli, profesor na univerzitetu Lakvila.

Sonja Alesini, koja i dalje sa decom i roditeljima živi u šatoru, kaže da je život postao nepodnošljiv. „Mi još samo vegetiramo. Vlada nam je obećala tri hiljade drvenih kuća do novembra. Ovde su zime oštre, nemoguće je ostati u šatoru. A ako i dobijemo kuće – šta će se dalje dešavati, ko će nam vratiti naš grad?“

autori: A. Bonjani/Nenad Briski

odg. urednik: Nemanja Rujević