Život negde usput

Mnogo kafe, malo mleka i sve to u kartonskoj čaši sa plastičnim poklopcem. Jedna kafa za poneti koja bi trebalo da se popije usput, gde god da ste krenuli. Kafa za poneti predstavljala je samo početak – ubrzo se u ovoj ambalaži pojavio i čaj i mnoge druge stvari, za sve mušterije koje su uvek u žurbi.

Šoljica od papira koja je za jednokratnu upotrebu, postala je simbol modernog društva, kaže Judit Marija Žiles, autorka knjige o današnjoj opsesiji ljudi koji imaju potrebu da su stalno u pokretu. „Živimo u takozvanoj ‘usputnoj’ kulturi zato što živimo u svetu koji nikada ne spava. Kafa za poneti daje osećaj komfora, bilo da idete na posao ili proveravate usput e-majl ili pak slušate muziku. Sve to radite usput, kako bi se sačuvalo vreme.“

I saveti za poneti

Jedno je ostalo isto. Vreme je novac, više nego ikada. To nije samo slučaj u Nemačkoj u većim gradovima kao što je recimo Frankfurt. Doduše ta kultura „za usput“ ovde je naročito uzela maha. Dasa Zekeli je savetnica. Ona nudi usluge nazvane „Savet za poneti“. Svako kome je potreban brzi savet može da se konsultuje i javi ponovo kada ima vremena.

„Dobro je znati da se možete obratiti nekome ako vam je potreban savet ili pomoć baš u tom trenutku. Ili možda imate važan sastanak i potreban vam je neko sa kime ćete moći da razgovarate o tome. Na početku sam želela da odmah ponudim svoje usluge u modernim gradovima i da kažem: Ja sam tu zbog vas i ako nemate mnogo vremena, ako ne možete nešto da rešite samostalno, dozvolite mi da Vam pomognem.“

Pola sata – 40 evra

Njena klijentkinja pod pseudonimom Klaudija tražila je da bude anonimna. Teško se snalazila u poslovnom svetu, nije umela baš najbolje da balansira, kaže, a „Savet za poneti“ joj pomaže. „Umorna sam da slušam ljude koji stalno druge okrivljuju za svoje probleme. Ovde dolazite ako imate neki hitan problem koji želite da rešite, a ne znate kako. To može biti neka važna odluka koju treba da donesete, a ima veze sa poslom. Uvek znam zašto dolazim ovde, zato što mogu da računam na dobar savet.“

Za 40 evra možete da računate na 30 minuta razgovora. Dasa Zekeli ima vrlo jasan metod: „Ako upitam nekoga kako je, odgovoriće mi sa ‘hmmm…’ Ali ako pitam: ’Kažite mi kako se osećate – na skali od jedan do deset’, sigurna sam da ću dobiti adekvatan odgovor i svakako rad će biti produktivniji.“

Autori: Maren Beker / Maja Radu

Odg. urednik: Nemanja Rujević