„Život nije scenario, ali planovi pomažu“

DW: Već nekoliko godina pitate ljude da otkriju svoje planove za novu godinu. Ima li promena u tome šta ljudi žele?

Kordula Nusbaum: Niz godina je ljudima bilo važno pravljenje karijere – brzo, više, dalje. Sada primećujem jasno promišljanje. Druge vrednosti su u prvom planu. U njih spadaju odnosi prema drugim ljudima ili traženje posla koji pričinjava i zadovoljstvo. Na seminarima primećujem da sve više ljudi kaže: bolje manja zarada, a više vremena za mene, moje prijatelje i smislene aktivnosti.

Ima li razlike u tome ako plan formulišemo sa „obavezno moram“ ili „hteo bih“?

Apsolutno. Za mene je najvažnije pitanje: Zašto? Uzmimo kao primer klasik, hoću da prestanem da pušim. Kada ja pitam zašto, onda mnogi kažu „zato što me to već duže vreme nervira i zašto što želim da se to zaustavi“. Ali to nije moćno „zašto“. Moćno „zašto“ bi na primer bilo, imam decu i sin mi kaže: „Tata smrdiš na dim, neću više sa tobom da se mazim.“ Kod klasičnih planova za novu godinu ti odlučujući razlozi nedostaju. Kada neko ne može da objasni svoje sportske planove, onda je to – kako ga ja zovem – „alibi cilj“ koji ne vodi do stvarne promene.

Na koji način se ostvaruju ciljevi koje prati moćno „zašto“?

Sledeći korak posle pitanja „zašto“ je: Šta mogu da učinim da se barem malo približim cilju i budem pragmatičan? U slučaju da su mi namere u vezi sa sportom ozbiljne, mogu najpre da postavim male ciljeve, da od sada više ne idem liftom, već da koristim stepenice. To su stvari koje lako mogu da se primene u svakodnevici. Uvek savetujem da se ne postavljaju tako veliki ciljevi kao što je trčanje tri puta sedmično. To je često teško izvesti u svakodnevici. Ukoliko neko želi da se upiše u fitnes-centar i ozbiljno se bavi sportom, najpre bi trebalo da razmisli kada će i koliko imati vremena za to.

Kao trener držite seminare na kojima sa ljudima razrađujete put za realizaciju njihovih ciljeva i želja. Trebaju li nam danas konsultanti za svaku stvar? Posao trenera doživljava pravi procvat.

Da, to je tačno. Tržište je preplavljeno i ljudima koji nemaju odgovarajuće obrazovanje. Ali dobar trener može da pomogne da stvari brzo vidimo jasnije. Ja kao trener neprestano posmatram i postavljam ciljano pitanja. Nedavno je jedna osoba htela da preuzme firmu od roditelja i primetila sam da joj to uopšte ne leži. To je bio strani cilj, koji su više roditelji priželjkivali.

Zašto se sve više okrećemo trenerima?

Mislim da danas mnogi uzimaju trenera jer je to postala moda. Ranije je čovek možda radije odlazio kod dobrog prijatelja. Ali trener je podrška na profesionalnom nivou. Ljudima često nedostaju smernice u tom moru mogućnosti. Nekada je društvena integracija bila snažnija. Neko je možda bio u crkvenoj zajednici i time imao jasno definisan pravac. Danas je sve drugačije i čovek može da se izgubi u tom moru mogućnosti. Zato ima smisla raditi sa profesionalcem kako bi se ponovo pronašao lični put.

Traženje smernica, ciljevi i ostvarivanje snova, da li je to potraga za večnom srećom?

Glavni razlog zašto nešto radimo je da bismo bili srećni. Put do sreće je za svakog čoveka drugačiji. I tu dolazimo na početak našeg razgovora: glavno pitanje je „zašto“. Šta te u tome što želiš da radiš u stvari čini srećnim? Tako se približavamo stvarnim ciljevima koje onda možemo u potpunosti da sprovedemo.

Vaša nova knjiga izlazi u martu 2015. godine i zove se „Ipak ide“. Najavljujući knjigu ste rekli: „Uzbudljiv, srećan život ne može da se planira“. Dakle ipak treba odstupiti od planova?

Ne! Ali ono što mislim je to da ne mogu tačno da kažem šta ću raditi za godinu dana ili za tri godine. U izvesnom smislu je danas postalo uobičajeno da mora da se stremi ciljevima, ali naš život nije scenario ili slagalica. Planovi u smislu „za šta gorim, šta mi je važno?“, oni nas vode napred. Ali na tom putu čovek mora biti otvoren za nove šanse i mogućnosti koje se nude i da vidi kuda ga one vode. Ako marširam pravim putem i ako se nalazim u pravom okeanu, onda je potpuno svejedno na kom ostrvu ću zastati, sve dok je koridor ispravan. Dobri planovi su nam potrebni da bismo uopšte mogli da marširamo.

*Kordula Nusbaum, 1969, radi kao trener u Minhenu i stručnjak je za uspešno planiranja vremena. Od Fondacije za testiranje proizvoda (Warentest) njeni saveti za planiranje vremena ocenjeni su sa najvišom ocenom. Uvek na kraju godine putem interneta poziva svoje klijente i učesnike seminara da otkriju svoje nove planove. U novoj knjizi „Ipak ide“, koja će biti objavljena u martu 2015. godine, otkriva neke savete i strategije, kako je moguće snove, ciljeve i lude ideje realizovati.