Život pre rođenja

Mnoge teze deluju neverovatno: da li je moguće da dedine navike u ishrani mogu dovesti do infarkta kod unuka? Da li debele žene rađaju više dece sklone debljini od majki normalne težine? Da li stres u materici kasnije dovodi do homoseksualnosti? Izvesno je u svakom slučaju da su veze između okruženja i bebe u stomaku mnogo tešnje nego što se mislilo. „Nijedno iskustvo se ne zaboravlja“, kaže psihoanalitičar iz Hajdelberga Ludvig Janus, bivši predsednik Međunarodne istraživačke zajednice za prenatalnu i perinatalnu psihologiju.

Debljina majki i dijabetes beba

Već danas na pojedinim primerima sasvim jasno je moguće pokazati da uticaji pre rođenja tokom života mogu dovesti do oboljenja.Tako deca gojaznih majki nasleđuju sklonost ka dijabetesu. To nema veze sa genima, nego sa navikama u ishrani.

Gojaznost je danas poprimila razmere epidemije -15 odsto dece između tri i 17 godina u Nemačkoj je gojazno, svako deseto novorođenče teže je od četiri kilograma. „To je teret za ceo život“, kaže jedan od istraživača.

Međutim, dugoročno su ugrožene i pothranjene bebe. Odavno je poznato da su alkohol i nikotin otrovi i kada je razvoj u pitanju – ako trudnica redovno pije dete će biti u proseku hiljadu grama lakše, ako puši gubitak na težini je 300 grama.

Čak ako novorođenče posle porođaja bude dobro negovano i hranjeno, ostaje dvostruko veći rizik da posle nekoliko decenija oboli od srca. Paradoksalno, kod neuhranjenih beba šest puta je veća opasnost da obole od dijabetesa.

Nepopravljiva šteta

Rezultati jednog od istraživanja pokazuju da ako se majka nedovoljno hrani dolazi do nedostatka dopamina u mozgu fetusa što kasnije u životu pogoduje Parkinsonovoj bolesti.

I dalje je sporno da li način života majke pogoduje nastanku shizofrenije, sklonosti nasilju ili homoseksualnosti. Ali, sasvim je sigurno da osećanja majke utiču na duševni život deteta. Prihvatanje ili odbacivanje fetusa je prvo i centralno iskustvo. Ne samo pupčanom vrpcom, nego i čulima fetus je vezan sa svetom osećanja majke. Ako se ona uplaši, njeno srce brže kuca, krvni sudovi se skupljaju, smanjuje se dovod kiseonika. Životni prostor fetusa se sužava, a preko pupčane vrpce stižu materije koje ga biohemijski programiraju na osećanje straha.

Neželjena deca čije majke ne uspevaju da uspostave kontakt sa njima stvaraju znatno manje oksitocina, hormona vezivanja, koji je značajan za izgradnju međuljudskih odnosa i, pre svega, ljubav između majke i deteta.

Neželjena deca više se boje u životu.Depresija, nastupi panike, prisilno ponašanje, razni vidovi zavisnosti – sve to može biti programirano već u materici.