Život se vraća u Kobane

Kaban je svakoga dana išao na uzvisinu Mašteh Nur. Odatle je mogao da dobro vidi Kobane. Pre pet meseci, on je sa svojom porodicom iz Kobanea pobegao u susedni grad Suruč – na turskoj strani granice. Kao i mnoge druge izbeglice, našao je utočište u logoru Erin Mir Kan. Ali, u mislima je ostao u Kobaneu.

Čim se pročulo da su kurdski borci ponovo osvojili grad, Kaban je otišao tamo - najpre sam. Želeo je da vidi šta se desilo sa njegovom kućom i restoranom, a i da ispita može li i njegova porodica da se vrati. I zaista – vratili su se. Sada on za DW kaže: „Upravo smo se vratili u život, i pored razaranja koje je pogodilo i moju kuću, i pored toga što mi je restoran uništen.“

Slike uništenja

Većina ulica i gradskih četvrti je uništena. Anvar Muslim, predsednik Izvršnog gradskog veća, kaže: „Površina Kobanea iznosi oko sedam kvadratnih kilometara. Sedamdeset odsto te površine je uništeno – 40 odsto je kompletno razoreno, pre svega u jugoistočnom delu grada.“

Anvar se priseća: „Džihadisti IS digli su u vazduh 27 vozila punih eksploziva. Na grad je iz merzera ispaljeno više od 110 granata. A stalno je bilo i samoubilačkih atentata“. On kaže da grad još nije dobio finansijsku pomoć za obnovu. U Kobaneu su vidljivi tragovi uništavanja: od mnogih kuća su ostale samo ruševine. A na kućama koje nisu pogođene raketama ili bombama, pritisak okolnih eksplozija je razneo vrata i prozore.

Improvizovana pekara i besplatan hleb

To što se u Kobaneu ponovo budi život, zasluga je pragmatizma njegovih stanovnika. Kada su počele borbe, takozvana Islamska država je uništila gradsku fabriku hleba. Ali, pekari su nastavili da rade: da bi zadovoljili potrebe boraca i civila, našli su sigurno mesto na kome su napravili improvizovanu fabriku – i tamo nastavili da peku hleb koji su besplatno delili sugrađanima.

Asis Murad je šef improvizovane pekare. On je ubeđen: „Naš rad je jedan vid otpora. Onaj ko ode na front sa oružjem, treba da dobije i hleb. Svi mi branimo Kobane“. Pekar Ali se upravo vratio iz Turske, sam, bez porodice, iz ubeđenja. „Kada sam odlučio da se vratim, imao sam čvrstu nameru da služim građanima svog grada. Ako bude potrebno, zbog toga ću se latiti i oružja.“

Svi koji rade u ovoj pekari dobro poznaju Kobane. Za vreme borbi, oni su slali hleb na mesta koja su na bezbednoj udaljenosti od vatrenih linija. Jedno vozilo je odatle prenosilo hleb dalje, na front. Sada pekari šalju hleb i izbeglicama koje se nalaze između turske i sirijske strane.

Solidarnost lekara

Jedina bolnica u gradu nema mnogo šta da ponudi svojim pacijentima. Svi ranjenici ovde imaju besplatan tretman. Osim toga, lekari idu i u kućne posete sugrađanima kojima je potrebna pomoć. Jedna lekarska delegacija svakog dana odlazi i u Tel Šair i Marsamilu, mesta gde ima izbeglica – i tamo dele lekove i pregledaju bolesne.

Organizacija za izbeglice u Turskoj (AFAD) procenjuje da je iz Kobanea izbeglo ukupno 183.000 ljudi. Kurdski političari govore o više od 200.000 osoba koje su posle 16. septembra prošle godine prispele u Tursku. Broj povratnika u Kobane se procenjuje na 25.000. Ali, niko ne zna tačne brojke. Jasno je samo da će proći godine, a možda i decenije, dok se u ovaj grad sa 100.000 stanovnika ne vrati normalan život.