Život u Posavini počinje od nule

Marijan Šokčević, rođeni Gunjanac, napustio je kuću među poslednjima zajedno sa suprugom. Njegovo selo nalazi se na Savi, preko reke se vidi Brčko. Još ne zna šta je s kućom, uskoro će otići u Gunju, ali ne nada se ničemu dobrom. Sklonio se kod porodice u Dardu kod Osijeka. „Policija je 17. maja pozivala ljude da se evakuišu, ali nismo hteli da idemo, nismo mislili da će biti ovako. U nedelju je voda počela da raste“, priča nam Marijan. Njegova supruga Anka objašnjava kakve je zvukove čula u zoru sledećeg dana: „Prvo sam pomislila da je šinobus, ali otkud šinobus u to doba? Onda sam videla vodu kako juri. Odnijeli smo piliće na čardak, uzeli nešto malo stvari i otišli kod suseda koji ima kuću na sprat.“ Najgore je, kažu, bilo sa stokom: cičanje svinja – koje su mnogima u selu jedini kapital – im ne izlaze iz glave.

Strah od dana koji dolaze

Gunja ima nešto manje od 5.000 stanovnika koji se većinom bave poljoprivredom. Neki obrađuju i 100 hektara zemlje s koje će se morati da skinu sloj mulja koji je Sava nanela. Zemlju će biti nemoguće obrađivati do idućeg proleća, a možda ni tada. Marijan Šokčević kaže da u porodici ima i onih koji su se zadužili preko 20.000 evra za seme, gorivo i gnojivo kako bi mogli da obave setvu – sve je sada propalo, a dug treba vratiti. Celom regionu prete siromaštvo i iseljavanje, u perspektivi su i demografski problemi.

Porast temperatura, voda, vlaga i mrtve životinje idealno su okruženje za širenje zaraze od koje se sada najviše strahuje. Sanitarne službe okružile su mesto najgore poplave koje je nastalo kod Gunje i Rajevog Sela. Policija nikoga ne pušta u Gunju bez pismene dozvole, zaštitnog odela, maske i čizama, a po izlasku iz sela obavezna je dezinfekcija vozila i obuće. Da stvar bude gora, počinje sezona komaraca koji sada imaju idealne uslove za razmnožavanje pa su ministri zdravstva iz Hrvatske, Srbije i Republike Srpske dogovorili zaprašivanje ogromnog prostora od preko stotinu hiljada hektara.

Novi početak

Iako je bilo prigovora na način na koji su se civilne vlasti u Hrvatskoj suočile sa prirodnom katastrofom, službe su sveprisutne na terenu. Policija, vojska, vatrogasci, Crveni krst, brojni volonteri rade bez prestanka. Ako je išta dobro poplava donela, onda je doista podstakla ono najbolje u ljudima. Prihvatilište u Vinkovcima je prazno jer su sve porodice smeštene po kućama, ljudi se stalno javljaju i nude pomoć, smeštaj, hranu, odeću.... Preko medija obaveštavaju ljude da odeće već ima i previše, ali mole za alat, lopate, gumene čizme, flaširanu vodu, hranu i dezinfekciona sredstva.

Šteta je ogromna, prve procene su da će se 60 do 70 odsto kuća morati srušiti do temelja jer nisu više pogodne za obnovu, doslovce treba izgraditi cela sela od nule. Stoka koja se nije utopila moraće odmah na klanje zbog opasnosti od širenja bolesti, a usevi su sasvim propali, što je u kraju koji živi uglavnom od poljoprivrede ravno katastrofi. Optimistična predviđanja kažu da će povratak biti moguć do kraja godine.

Gunjanci, kako sami kažu, nisu izgubili poverenje u državu i očekuju pomoć, kako Hrvatske, tako i Evropske unije. Ali jednokratna pomoć je jedno, graditi život skoro iz početka nešto sasvim drugo. Suočavanje s posljedicama će tek doći kad osvijeste sami sebi što im se dogodilo. „Nismo se uplašili, sve smo dobro podneli, ali juče legnem u krevet i razmišljam... Guši me u grudima, ne znam šta ću zateći kod kuće zateći“, kaže Anka Šokčević koja uz sav optimizam zna da je izgubila ono što je celog život sticala. Osim trenutnih problema muči je i pitanje, šta ako Sava opet podivlja? To bi definitivno bio kraj starog života, niko ne može bezbroj puta da počinje od nule.