Životom plaćaju borbu za kišne šume

„Ja sam od detinjstva preživljavao od domaćih orašastih plodova i ovo uništavanje me užasava. Ja živim od šume. Štitim je na sve moguće načine i zato stalno živim sa nožem pod grlom. Sada sam ovde sa vama, ali već za mesec dana možete čuti vesti da sam nestao.“

To je na nedavnoj konferenciji u Brazilu izgovorio Hose Klaudio Ribeiro da Silva, čuvar kišnih šuma. On i njegova žena su potom ubijeni 24. maja. Koliko god ovi zločini šokantni i apsurdni bili, oni nisu ništa novo u Brazilu. Ovo je govor Čika Mendeza – možda jednog od najčuvenijih boraca za očuvanje Amazona, pre nego što je ubijen 1988: „Revolveraši su svuda, a ljudi koji su ih postavili su na slobodi i oni su rešeni da me eliminišu.“

Za mnoge seljake i domoroce u Brazilu šume Amazona nisu samo nedodirljivo utočište. Naprotiv, kišna šuma je visoko produktivna sredina koja daje vredne plodove. Ali njihove potrebe su u konfliktu sa potrebama drugih koji takođe žele tu zemlju za sebe.

Hose Klaudio Ribeiro da Silva je jedan od aktivista najvišeg ranga, pored Čika Mendeza, koji je ubijen u Brazilu. Ali i ostali protivnici rančera i drvoseča prečesto su žrtve napada. Prema katoličkom udruženju koje prati ruralno nasilje u Brazilu, od 1985. u konfliktima oko zemljišta ubijeno je 1.588 ljudi. Gotovo nijedan od deset slučajeva nije otišao na sud, a jedina osoba koja je do danas otišla u zatvor je Viltamiro Bastos, optužen za ubistvo američke misionarke Doroti Steng 2005.

Zločinci ostaju nekažnjeni

Pucnji 1996. ispaljeni na demonstrante protiv zemljišne reforme su snimljeni i bili su prikazani na TV stanicama širom zemlje. Policija je tada upucala devetnaest članova pokreta Bezemljaša u Eldorado dos Karahasu, pošto su blokirali put koji vodi do ranča koji su okupirali. Ali, većina slučajeva nasilja dešava se u udaljenim oblastima i nisu zabeleženi na traci ili videu.

Put iz Belema, glavnog grada države Para, je uzak i mnoge njegove deonice su neasfaltirane i opasne. Upravo na takvim putevima se dešavaju mnoga ubistva iz zasede. Kaotličko udruženje je saveznim vlastima predala listu od 1.800 ljudi iz oblasti Amazona koji su od 2001. do danas dobili uverljive pretnje smrću zbog sporova oko zemljišta. Mnogi ljudi sa liste su već ubijeni ili su preživeli pokušaj ubistva. Dirseu Fumagali, predstavnik Komisije kaže da se nasilni konflikti nastavljaju zbog toga što su mnoga pitanja oko vlasništva nad zemljištem u Brazilu ostala nerešena.

„Imamo situaciju skandalozne nekažnjivosti, a vlada finansira samo ogromne projekte vođena logikom profita. Kogod se suprotstavi ovom modelu, braneći ne samo šume nego i prava svih nas, bude ubijen.“

Vlada nemoćna

Čak i brazilski Ministar ljudskih prava, Maria do Rosario priznaje da vlada nije u stanju da zaštiti sve ljude čija se imena pojavljuju na listama smrti. Predsednik Nacionalnog veća zajednica koje izvlače resurse koje okuplja žitelje šume, Manuel Kunja, veruje da situacija može da se pogorša: „Zahvaljujući nedostatku vladinih mera dolazi do ovih konflikata. Konflikti izbijaju zbog nerešenih pitanja vlasništva nad zemljištem, kao i zbog sporova oko prirodnih resursa – i ako ovo ne bude bilo rešeno, biće još gore.“

Brazilski Senat ovog leta trebalo bi da glasa o kontroverznom novom zakonu o zemljištu, koji bi efektivno odobrio zemljoposednicima da se bave poljoprivredom na zemljištu na kome je šuma prethodno pre 2008. ilegalno posečena. I dok se bitka oko zakonodavstva zahuktava, zemljišna reforma u Brazilu ostaje smrtonosan biznis.

Autori: Milton Bragati / Tijana Milunović
Odg. urednik: Nemanja Rujević