Žrtve komunizma Nemačke i Albanije

Manfred Vagner je penzioner i danas živi u Rudolštatu u Tiringiji. Bivši matematičar ima neobičan hobi: bavi se istorijom DDR-a. „Pošao sam od sebe. Kao student sam tri godine bio u zatvoru i posle deportovan sa celom porodicom u unutrašnjost zemlje“, kaže Vagner.

Uhapšen je 1958. godine zbog „neprijateljske propagande prema državi“. Kao student je bio povezan sa grupom otporaša iz Ajzenberga. Kada je posle amnestije, 1961. oslobođen iz zatvora, zajedno sa porodicom, majkom i ocem proteran je iz oblasti blizu granice dve Nemačke u unutrašnjost zemlje.

I Fatbard Doko je žrtva komunizma, ali on živi u Albaniji. Tamo je šef jedne građevinske firme. Doko je rođen u logoru za internirce. Deda mu je kao antikomunista streljan 1954. godine. Majka je potom poslata u logor. Njegov otac je već bio tamo, godinama pre nego što je tamo stigla njegova majka. Tamo su se upoznala i osnovali porodicu.

Prvo dete, Fadbard, rođeno je 1959. godine. Školu je pohađao u selima koja su nalazila i do sedam kilometara udaljena od tri različita logora u kojima je živeo. Sa 14 godina mu je kao „neprijatelju radničke klase“ zabranjeno dalje školovanje i morao da je da radi u polju.

Manfred Vagner je mogao da se školuje. Završio je studije i potom radio na razvoju softvera u kombinatu Karl Cajs Jena. Manfred i Fatbard sreli su se maja ove godine.

Dosijei tajnih službi

Vagner posetio Albaniju sa fondacijom za suočavanje sa diktaturom komunističke partije DDR-a. „Zainteresovan sam za suočavanje sa nemačkom prošlošću, ali me zanima kako je to bilo i u drugim državama. Posetio sam različite bivše komunističke zemlje i utisci koje sam poneo su takođe različiti“, kaže Vagner.

Pravna rehabilitacija bivših žrtava komunizma je u Nemačkoj počela odmah po ujedinjenju, još 1990. godine. U Albaniji su tada na dnevnom redu bila materijalna obeštećenja. Mnogi u Albaniji nisu mogli da uzmu obeštećenje zbog toga što su vlasti tražile mnogo dokumenata. Stari i bolesni nisu imali snage za to.

U Nemačkoj su u januaru 1992. prvi lični dosijei stavljeni građanima na uvid. Iste godine u Albaniji, deo dosijea završio je kod tajne službe, a deo kod ministarstva unutrašnjih poslova, bez ikakve konsultacije sa stručnjacima. Bivši funkcioneri su u periodu od 1990. do 1991. uništili mnoga dokumenta. U Albaniji se još uvek radi na zakonu kojim bi se građanima omogućio pristup ličnim dosijeima.

Autorke: Aida Kama / Dijana Roščić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković