Žvakama prekriven Berlinski zid

Stotine, ako ne i hiljade guma za žvakanje zalepljene su na ostatke nekadašnjeg Berlinskog zida na centralnom Postdamer trgu u Berlinu. Sa komada dugačkog oko deset metara širi se slatkasti miris koji u letnim mesecima privlači milione osa i drugih insekata. Miris se oseća čak i zimi, jer ona ovoga puta nije stigla ni u nemačku prestonicu, poznatu po hladnom vetru u prvim danima nove godine.

Ali tu priči nije kraj. Obilazak spomenika i „uživanje“ u pomenutom mirisu možete krunisati svojom žvakom. Dakle, jednostavno je zalepiti, preko onih koje su već naslagane. I to je upravo ono što se dešava. To čine svi, ne samo turisti već i žitelji Berlina, pogotovo mlađe generacije. Oni u tome ne vide ništa negativno, a najmanje im smeta ta priča o nekorektnom odnosu „prema jednom delu nemačke istorije“.„Danas živimo u drugim, zabavnijim vremenima i mislim da se u skladu sa time smemo i ponašati. Super je da Zid više ne širi strah i užas već da privlači ljude da zajedno nešto naprave“, kaže jedna mlada žiteljka Berlina.

Američki običaji na berlinskom tlu

Pa ipak, berlinske vlasti u ovome ipak vide problem, a ne nekakav umetnički trend. Kako kaže portparol grada Berlina Matias Gile, problem sa lepljenjem žvaka na ostatke Berlinskog zida postoji već nekoliko mjeseci. „Ali još uvek nismo sigurni na koji način da pristupimo ovom problemu. Činjenica da se u Berlinu jedan spomenik lepi koje čime nikako nije ugodna. To je ako tako želite, jedan američki običaj“, kaže Gile.

On time verojatno aludira na nekolicinu sličnih trendova koji su se odigrali u SAD još 90-tih, pa i ranije. Primera radi, posetioci jednog pozorišta u američkom Sietlu svoje ulaznice, kovanice i naravno žvakaće gume lepili su na zidove nakon predstave. Poznat je i „slučaj“ uličnog umetnika Bena Vilsona koji je nanosio boje na žvake zalepljene za beton američkih ulica.

U svakom slučaju, prema mišljenju Matiasa Gilea, spomenik, odnosno, ostaci nekadašnjeg Berlinskog zida na kojima su zalepljene žvake definitivno je uništen. Čišćenje nije moguće. Jedini problem, kako kažu u Berlinu, jeste ako se ovaj fenomen bude dalje - i na druge spomenike.

Visoke kazne ili posebne ploče?

„Mi svakako nismo u stanju pored svakog spomenika da postavimo čuvara. Nadamo se da će ljudi sami shvatiti da će primera radi i turistički vodiči posetioce uputiti na ovaj problem i tako ih na neki način podsetiti na pristojno ponašanje“, kaže Gil. On međutim dodaje da problem nije samo u lepljenju žvaka na spomenike, već i bacanje žvaka na ulicu.

U tom smislu Berlin ovaj problem za sada ne želi da reši poput recimo Kelna koji je uveo novčane kazne za svaku žvaku na putu (ili Singapur koji drži sjetski rekord po visini kazne - 500 dolara po žvaki). Berlin bi već ove godine mesta poput Aleksandrovog trga, kojim dnevno prolazi ma hiljade turista, trebalo da poploči posebnom vrstom materijala koja se kasnije može odstraniti i na koje se žvakaće gume navodno jednostavno ne mogu zalepiti.

A do koje mere zapravo problem žvaka imaju nemački gradovi govori i jedan naučni rad na kojem je godinama radio Markus Zontag iz Vupertala. On tvrdi da Nemačku uklanjanje, odnosno, čišćenje žvaka stoji oko 900 miliona evra. „Uklanjanje samo jedne traje oko dva minuta i košta u proseku jedan do dva evra. Osim toga, morate znati da u nemačkim gradovima na ulicama ima između 35 i 40 žvaka na svakom kvadratnom metru; ispred kafića i autobusnih stanica je ova brojka naravno daleko veća. Ponegde se nađe i do 90 komada“, kaže Zontag.

Autor: Kajy-Aleksander Šolc / Željka Telišman
Odg. urednik: Jakov Leon