125 godina od rođenja Franca Kafke

Franc Kafka je rođen 1883. godine u Pragu, kao dete jedne jevrejske porodice. Na očevu želju upisuje prava i po završetku dobija posao u Agenciji za osiguranje radnika. Važio je za odličnog pravnika i idealnog pregovarača. Njegova argumentacija je gotovo uvek bivala prihvaćena. Uostalom dobijao je skoro svaki spor, kaže Kafkin biograf Rajner Štah. No, Kafka je želeo da napusti Prag, da se oslobodi porodičnih obaveza, da se pridruži verenici Feliciji Bauer u Berlinu i da počne da piše.

Rat je sve promenio. Kafka je morao sve više da radi, jer su njegove kolege sa posla morale na front. I pisanje po povratku sa posla postalo je nemoguće.

"U pet bi opet morao da ide u kancelariju. Subotom takođe. Imao je sve manje vremena za sebe. Isprva je problem ignorisao. Počeo je da pati od nesanice, što je i bio glavni razlog nemogućnosti da završi svoj čuveni "Proces". Bio je veoma iscrpljen, nije mogao više tako", priča Štah.

Perfekcionista u duši

Najpre se okrenuo kratkoj prozi. Te gladne zime, 1916. na 1917. nastali su sjajne priče poput zbirke "Seoski lekar", "Most" ili "Na galeriji". I u kriznim, najtežim situacijama, Kafka je uspevao da se snađe, ali retko je bio zadovoljan. Franc Kafka je zapravo bio izuzetni perfekcionista. Svoje rukopise davao je na objavljivanje samo kada bi bio zadovoljan 150 odsto.

Kafka je bio nezgodne naravi, uostalom kao i svi umetnici. Neurotičan, ali ne i poremećen. Rajner Štah kaže: "Imao je dosta nezgodnih navika i bio je toga svestan, umeo je na svoj račun i da se našali. Međutim, očigledno nije bio toliko naporan da ne bi moglo da se živi sa njim. Iako je to ponekad govorio."

U Kafkinoj glavi kao u bioskopu

Kafka međutim nije živeo životom monaha. U jednom trenutku u njegov životu ušla je Milena Jesenska, ali to nije bila ljubav sa srećnim krajem. Franc Kafka je preminuo 1924. godine nešto pre svog 41. rođendana. Bolovao je od tuberkuloze.

Svog dobrog prijatelja Maksa Broda je pre smrti molio da njegova dela uništi. Bord je to odbijao jer je među prvima uvideo značaj Kafkinih rukopisa, čija vrednost do današnjeg dana nije iscrpljena. Kafkina dela i danas ukazuju na neke nova sagledavanja. Tako je barem slučaj u Kafkinoj biografiji Rajnera Štaha.

"Ja uvek kažem, kako je u njegovoj glavi bilo uvek kao u bioskopu. Uvek je vrteo neki film. Drugi to dožive ili pod uticajem neke droge, ili u pubertetu", tvrdi Štah.