13 premijera, nijedne premijerke!

Bosna i Hercegovina je jedinstvena država u svetu po tome što ima čak 13 premijera: jednog državnog, dvojicu entitetskih i 10 kantonalnih, a ni jednu jedinu premijerku. Šta više, žene nikada nisu bile ni u državnoj ni u entitetskim, a koliko je poznato, ni u kantonalnim premijerskim foteljama, od osamostaljenja BiH do danas.

Od ukupno 143 ministarske pozicije u BiH žene zauzimaju samo 22 ili 15 odsto. U proseku je toliki postotak žena i u parlamentima, političkim stranakma, uopšte javnim funkcijama.

Žene su savesnije...

Novinar Faruk Borić za Dojče vele kaže da je Bosna i Hercegovina još uvek patrijahalno društvo u kojem je uvreženo mišljenje da su žene nedostojne za bavljenje politikom, jer je to muški posao. „To je naravno velika glupost, ali teško je naše kulturne i kulturološke determinante, od Krajine, preko istočne Bosne do Hercegovine, promeniti i uskladiti sa evropskim demokratskim standardima.”

U BiH postoje čak tri vlade - bez ijedne žene, kao što su Vijeće ministara, vlade Posavske, Srednjobosanske i Hercegovačko-neretvanske županije, dok u Federalnoj vladi sedi samo jedna žena.

Ali, zato u Vladi Republike Srpske (RS) od ukupno 16 ministarstava žene vode čak pet, gotovo trećinu. Na čelu jednog je Srebrenka Golić. Ona kaže kako i u parlamentu RS ima 23 odsto žena, što je iznad bosanskohercegovačkog proseka. Tri žene su načelnice opština u RS, a ima ih i na čelnim mestima u javnim preduzećima. “Bilo bi bolje da je više žena ne samo u politici već i ekonomiji jer su savesnije”, smatra ministarka.

...i odanije od muškaraca

Srebrenkin kolega, ministar za ljudska prava i izbeglice BiH Damir Ljubić kaže da je problem što muškarci u BiH žene još ne doživljavaju kao sebi ravnopravne. On, kaže, ne spada u takve. „Ja mislim da su žene jednako savesne, profesionalne i možda još savesnije od muškaraca. Moje iskustvo govori da su i kao saradnice lojalnije“, kaže Ljubić.

Advokat Nada Dalipagić naglašava da su žene, koje su uporne, racionalne pa i emotivne, upravo idealne za politiku. Ali nedostaje im samosvest o vlastitim sposobnostima. Žena je kaže malo u politici zato što se muškarci grčevito bore da zadrže tu moć koju vlast donosi, odnosno tu premoć koju imaju. Ako se i pojavi neka žena u politici, kaže naša sagovornica, od nje se očekuje slepo praćenje vođe. Za bavljenje politikom važna je, kaže, podrška porodice, pre svega supruga, a ako dođe u situaciju da mora da izabere između bavljenja porodicom i politikom, posebno mlade žene, radije biraju porodicu.

Partijska direktiva važnija od prava žena

I ministar Ljubić misli da ženama nedostaje više aktivizma, ali primećuje kako na odluku da se bave politikom utiče ne samo njihova porodica već i mikro sredina u kojoj žive.

“Muškarci u politici samo vode računa o svojim ličnim interesima, dok bi žene više vodile računa o opštem stanju, opštem interesu zbog svoje dece, svoje porodice, potomaka”, kaže jedan stariji građanin Mostara.

Novinar Faruk Borić, međutim, upozorava da, nažalost, žene u bh. politici do sada nisu pokazivale drastično drugačije karakteristike od muškaraca. „Podsetiću se najekstremnijeg primera, to je Biljana Plavšić koja je bila u vrhu SDS-a i RS-a i osuđena je za ratne zločine sa svojim muškim kolegom Momčilom Krajišnikom, kaže Borić. Dodaje kako ne može da se seti neke pozitivne akcije koje su preduzele žene - političarke u BiH. „To je zato što i žene u politici slede partijsku diktaturu, koja im je važnija od bilo čega, pa i nečeg što se zove ženska solidarnost i borba za ženska prava“, kaže naš sagovornik.

Autor: Milan Šutalo

Odg. urednica: Ivana Ivanović