17 000 protiv jednog

Buš i Putin su se oprostili jedan od drugog, razlike su ostale. U Špigel onlajn čitamo: «Good Bye» i «Do swidanja» na Crnom moru. Na kraju svojih predsedničkih mandata Buš i Putin još jednom su se sreli. Oproštaj u Sočiju na Crnom moru je bio srdačan, raketno pitanje nije rešeno.

Frankfurter Algemajne Cajtung o susretu Putin – Buš ističe: «Nakon razgovora sa Bušom Putin je upozorio Nato, koji se u Moskvi najčešće tretira kao deo američke mašinerije moći, od prihvata bivših sovjetskih republika u svoje okrilje. Samo ukoliko Nato kod ovog pitanja ostane uzdržan, aktivnosti saveza će u Rusiji možda biti osudjene blaže nego sada.»

Oba predsednika su se tudili da ton bude prijatan. Buš je rekao da je «Hladni rat završen». Siddojče Cajtung konstatuje: Signali iz Sočija su za sobom ostavili blagu jezu zbog razvoja dogadjaja, ali i spoznaju kako je postalo veoma teško održati kormilo u dobrom pravcu. Ono će ubuduće biti u rukama novih predsednika.»

Mamutski proces Telekomu

Tema dana u Nemačkoj je početak sudjenja Telekomu. Najveći civilni proces u Nemačkoj istoriji počinje danas u Frankfurtu na Majni. Reč je o zajedničkoj tužbi 17 000 gradjana protiv Telekoma. Ulagači žele obeštećenje zbog gubitaka vezanih za kurs T-akcija i navode da nisu bili upoznati sa postojećim rizicima. Vrednost spora iznosi 80 miliona evra. Jedan od naslova je „Od Narodnih akcija do fijaska“.

Siddojče Cajtung prati hronologiju: «Nakon debija na berzi 1996. skoro dva miliona privatnih ulagača kupilo je akcije bivšeg državnog koncerna. Tada je na berzu izneto 600 miliona hartija od vrednosti, 240 miliona otkupili su mali ulagači. Telekom je jednim udarcem dobio deset milijardi evra. U martu 2000 cena T-akcija iznosila je 104.90 evra, što je bio vrhunac. Usledio je pad, najniža cena bila je 2002. samo 8,42 evra, danas iznosi 11.18 evra. T-akcije patile su zbog lomova svetske ekonomije, ali i zbog domaćih problema. Kritike su uglavnom usmerene na poslovnu politiku bivšeg direktora koncerna Tea Zomera.»

Obuka u Libiji

Jedna od vrućih tema je afera sa obukom komandosa. Nemački instruktori su u Tripoliju obučavali libijske specijalce.

Prema pisanju lista „Bild am zontag“, ta obuka je organizovana kao protivusluga za pomoć Libije prilikom oslobađanja nemačkih talaca na Filipinima 2000. godine. Bivši kancelar Gerhard Šreder navode o odgovarajućem dogovoru sa vođom libijske revolucije Moamerom El Gadafijem odbacio je kao „besmislice“.

Nedeljnik Špigel u današnjem izdanju piše o nemačkim elitnim stručnjacima koji su obučavali libijske specijalne jedinice zbog čega su pod istragom. Navodno, nemačka ambasada u Tripoliju je o svemu bila obaveštena. U Špiglu čitamo: « Ono što je izmedju decembra 2005 i juna 2006. radilo više od 20 bivših i još uvek aktivnih nemačkih policajaca i vojnika, sada je predmet istrage bezbednosnih institucija, politike i pravosudja. Sumnja se da da su tokom obuke nemački instruktori Libiji odali poverljive podatke.Sada je posebno brizantno postalo i pitanje da li državni službenici uopšte mogu tokom svog slobodnog vremena da vrše obuku, pogotovo u zemlji za koju se smatra da pruža podršku teroristima i u kojoj se sistematski krše ljudska prava.

Nemačka tajna služba BND demantovala je svoje učešće u ovim poslovima. Navodno je sve radjeno posredstvom jedne privatne firme za bezbednost.

Berliner Cajtung medjutim tvrdi da je BND služba u inostranstvu od samog početka uključena u operaciju koju je sve vreme pratila.»