20 godina od masakra u školi Kolumbajn

Nigde na svetu nema tako mnogo masakara u školama kao u Sjedinjenim Američkim Državama. Masakr u školi Kolumbajn je simbol tog besmislenog ubijanja. Zahtevi za restrikvinijim zakonima o posedovanju oružja nisu uslišeni.

Bio je to „dan koji nas je sve promenio", rekao je na desetoj godišnjici obeležavanja masakra u srednjoj školi Kolumbajn u mesu Litlton u američkoj državi Colorado tadašnji američki predsednik Bil Klintom.

Politika | 20.02.2018

Bil Klinton sa učenicima razgovara o nasilju, 22.april 1999.

20. aprila 1999, ne slučajno na 110. rođendan Adolfaa Hitlera, dva američka učenika, Erik Haris i Dilan Klebold, sproveli su u delo plan koji su pre toga mesecima detaljno pripremali. Namera im je bila da izazovu eksplozije dve bombe u školi, a potom da na parkiralištu pucaju u učenike koji beže iz škole. Cilj je bio - ubiti barem 250 ljudi.

Tog dana oni su, naoružani do zuba, ušli u školu i u tamošnjem kafiću postavili dve sportske tašne u kojima su bile bombe od kamperskih boca sa gasom koje su sami napravili. No, tempirani upaljači nisu funkcionisali. Kada su njih dvojca, stari 17 i 18 godina, to shvatili, počeli su nasumice da pucaju po učenicima.

Litlton, 21.april 1999.

Novi stepen ludila

Većinu žrtava su ubili u školskoj biblioteci. Tamo je jednoj učiteljici pošlo za rukom da aktivira alarm. Kada su specijalne jedinice policije ušle u školu, sve je već bilo završeno. Kasnije su preslušani snimci aktivirani posle poziva u pomoć. Do danas nije jasno zašto su atentatori posle masakra u biblioteci obilazili školu, ali više nisu ubijali. Na kraju su se njih dvojca zabarikadirali u biblioteci i izvršili samoubistvo. Pre toga su ubili 12 učenica i učenika, 25 teško ranili. Trinaesta žrtva je bio jedan učitelj.

Vesti
RUBRIKE | 14.09.2006

To ime, Kolumbajn, postalo je sinonim strave. Fenomen takozvanih „školskih pucnjava" je bio poznat od ranije, u godinama pre masakra u ovoj školi se povećavao i njihov broj i broj žrtava. Ali masakr u srednjoj školi Kolumbajn je imao novu kvalitet: pre masakra, njih dvojica su u video poruci detaljno objavili svoje namere. Pre toga oni su bili marginalci, nakon masakra su postali svetski poznati. Time su inspirisali mnoge druge, koji će u godinama koje slede, uz varijacije ponavljati njihovo ludilo.

Zašto?

Posle tog masakra, mnogi su se pitali: zašto? Za istražitelje je posebno važna bila činjenica da su atentatori snimili više videa, u kojima objašnjavaju svoje motive. Nakon analize, istražitelji su sve trake sa snimcima uništili, kako bi sprečili da ih imitiraju drugi potencijalni atentatori.

Delove traka su pre uništenja ipak videli novinari magazina Tajm. U reportaži koju su napisali, utvrdili su da je prva traka bila „skoro nepodnošljiva". Buduće ubice tu kažu kako nikoga ne oponašaju i da žele da budu puno bolji nego neki raniji atentatori u školama. Njihov plan je puno bolji „od onih idiota iz Kentakija, koji su samo hteli da ih drugi cene".

Atentatori vežbaju

Šta je Harisa i Klebolda nagnalo na njihov čin, o tome su razvijeme različite teorije. Svi se slažu međutim u tome da se radilo o dvojici marginalaca koji su hteli da se osvete. U jednom tekstu Klebold je zapisao: „Tri metka u glavu za najvećeg štrebera."

Naravno da se pažnja javnosti okrenula i na roditelje. Kako je moguće da su oni vaspitali dva monstruma? Kleboldovi roditelji su na to odgovorili da njihov sin nije skrenuo s pravog puta zbog njihovog vaspitanja, već uprkos njemu. U jednom od videa, Haris citira iz Šeskpirove drame „Bura" - „Dobra majka rodila je lošu decu."

Majkl Mur

Kasnije je američki reditelj Majkl Mur napravio dokumentarni film "Bowling for Columbine", za koji je 2003. dobio Oskara. U filmu pokazuje kako je jednostavno u Sjedinjenim Državama doći do oružja svake vrste.

20 godina punih krvi

Kolumbajn je bio posebno strašan školski masakr, ali nije bio ni prvi, ni poslednji. Posebno je u sećanju masakr iz 2012. kada je u osnovnoj školi u Sendi Houku jedan muškarac ubio 20 učenika i sedmoro odraslih. Ili masakr u tehničkoj visokoj školi Virdžinija Tek, kada je 2007. atentator ubio ukupno 32 osobe.

Ti masakri su u Sjedinjenim Državama pokrenuli žestoku polemiku o ograničenju pristupa oružju, u najmanju ruku automatskom oružju, ali sve ambicioznije reforme u tom pravcu su zaustavljene zbog otpora moćnog lobija proizvođača i trgovaca oružjem. Oni se pritom pozivaju na drugi amandman američkog ustava, kojim se državi zabranjuje razoružanje građana.

Nakon prošlogodišnjeg masakra u Parklandu na Floridi, u kojem je jedan bivši učenik ubio 14 učenika i troje odraslih, preživeli učenici te škole su pokrenuli veliku kampanju za strožu regulaciju prodaje oružja. Najpoznatija među njima je 19-godišnja Ema Gonzalez.

„Generacija Kolumbajn", dakle učenici koji su rođeni posle masakra 1999, pokazuje da više ne pristaje na ulogu žrtve i opasnost koja vreba u školama. A da je ta opasnost realna, pokazuju i podaci za prva tri meseca ove godine: širom SAD u masovnim pucnjavama ubijeno najmanje 112 osoba.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Povezani sadržaji

Politika | 20.02.2018

Generacija protiv logike oružja

Politika | 12.03.2019

Vanzemaljac Đinđić

Pratite nas