23 godine su mislili da je bio u komi!
22. novembar 2009.
...i više od 20 godina morao je da podnosi pogrešnu terapiju! „Bežao sam u sanjarije“, kaže Rob Houben danas, kada ga neko upita: kako je pretrpeo protekle godine. Prema informacijama „Špigla“, lekari su ga 23 godine pogrešno smatrali za pacijenta u komi, pri čemu je on bio uglavnom – pri punoj svesti. Ovaj Belgijanac, nekadašnji borilački sportista i student koji je želeo da jednog dan postane inženjer, 1983. godine je, posle teškog saobraćajnog udesa, ostao nepokretan i bez reakcija na okolinu. Lekari u belgijskom gradu Zolderu smatrali su ga za beznadežan slučaj. Oni su smatrali da Houben jednostavno nije više bio pri svesti. Tek nedavnim pregledom na univerzitetu u Liježu otkriveno je da je Houben tokom svih ovih godina zaista bio samo nepokretan i da su mu moždane funkcije sve vreme bile gotovo potpuno očuvane.
„Drugi put rođen“
Tako se i došlo do ideje da mu se omogući da se izražava uz pomoć računara sa specijalnom tastaturom. Houben je preneo da, kada se probudio posle udesa, njegovo telo više nije želelo da ga sluša. „Vikao sam, ali se ništa nije čulo“. Zato je on savršeno čuo lekare i negovatelje koji su pokušali da sa njim uspostave komunikaciju, dok na kraju nisu odustali od toga. Houbenu je tako ostala jedino mogućnost da razmišlja... i u mislima beži u prošlost ili na neka bolja mesta od bolnice u kojoj su svi mislili da je u komi. „Nikada neću zaboraviti dan kada su otkrili da sam pri svesti; bilo je to moje drugo rođenje“, piše Houben.
Pečat: bez svesti
Neurolog Stiven Laurojs, koji je i izdao nalog da se Houben ponovo detaljno pregleda, letos je objavio studiju iz koje se vidi da postoji veliki broj pacijenata za koje se pogrešno smatra da su u komi. U oko 40 odsto slučajeva za koje se misli da samo vegetiraju dokazani su ostaci funkcionalne svesti. Sa tim pacijentima povremeno može da se uspostavi kontakt; uz pravilnu terapiju, oni mogu da ostvare značajan napredak. U svim takvim slučajevima, lekari su bili ubeđeni u tačnost postavljene dijagnoze. Ali, kako Laurojs objašnjava tolike godine pogrešne terapije? Kako su lekari i negovatelji mogli tako da podbace? Laurojs smatra da je u pitanju sistemska greška: „Onaj kome se jednom udari pečat: bez svesti, teško može da ga se otarasi“...
U Nemačkoj, svake godine oko 100.000 ljudi dobije teške povrede lobanje i mozga. Oko 20.000 tih pacijenata posle toga provede više od tri nedelje u komi. Neki umru, neki ozdrave. No, procenjuje se da između 3000 i 5000 ljudi godišnje ostane u međustanju u kome njihove životne funkcije i dalje postoje, ali se ne vraćaju svesti.
sb/zbs/spiegel