24. April 1915. crni dan za Jermene

Turskoj i danas veoma teško pada suočavanje sa prošlošću .Kao jeres se tretira i kada nobleovac Orhan Pamuk pita:«U ovoj zemlji je nekada postojao veliki broj ne muslimanskih gradjana.Danas to više nije tako.Zašto?U ovoj zemlji je nekada živelo stotine hiljada Jermena.Šta se sa njima desilo?

1915. godine život je izgubilo oko milion – milion ipo Jermena.Na tlu Osmanslijokog carstva u raspadanju – trebalo je nastane čista turska država. Jermeni su deprtovani iz svojih domova ,priosiljavani na marševe do oblasti na istoku i jugu zemlje.Iz ugla Jermena taj zločin je prvi genocid moderne istorije. Turska medjutim ne želi da prihvati da se radilo genocidu i bori se protiv upotrebe te reči u kontekstu deportacije Jermena, veoma patetično i kad god se ukaže prilika za to.

Kristof Nojman je docent Osmanistike na Bildži Univeriztetu u Isnabulu:«Ova tema će biti trauma sve dok se ne ožali. Zajednički život Turaka i Jermena u Osmanlijskom carstvu je nekoliko vekova bio relativno dobar..Užasan Kraj toga, u procesu formiranja nacije – bez obzira koji se naziv za to korstio – to prvo treba ožaliti.»

Zločin nad Jeremenima u Turskoj još uvek izaziva više veliki otpor nego tihu tugu – to se pokazalo i janaura ove godine kada je u Istanbulu na sred ulice ubijen tursko – jeremenski novinar Hrant Dink.

Ubica koji potiče i ultranacionalitčkih krugova i kojeg je policija delimično štitila - izajvio je da je bio motivisan borbom protiv antiruskih zaverenika.Hrant Dink je bio jedan od zagovrnika suočavanja sa prošloću i maskarom nad Jermenima:«Jermenski tabu igra veliku ulogu prilikom nastanka Turskog nacionalnog identiteta.Kada bi se zločin rasvetlio,kada bi se pokazalo da je sve bilo drugačije – to bi uzdrmalo temelje Turskog nacionalnog identiteta .To bi celu državu uzdramlo i zato je to velika opasnost.»

Medjutim Dink nije krtikovao samo Turke ,već i svoje Jermene:

«Turci i Jermeni su sa svojim uzajamnim odnosima zreli za terapiju – i jedni i drgi.Turci sa svojom paranojom, Jeremni sa svojom traumom – dve strane iste medalje.»

U Turskoj danas živi 70 000 Jermena – i sve ih je manje.Oni doduše imaju svoje škole, crkve i novine – medjutim veoma su neprimetni. Kada će se njihova istorija na Bosforu otovreno i krtički obraditi – teško je reći. I uprkos brojnim negativnim pojavama,ima i nečeg pozitivnig.Tako je sada jedan sudija u Istanbulu prvi put presudio da - do sada striktno zabranjen izraz genocid – nije uvreda ,a iz glavnog grada Jermenije – uprkos zatvorenim granicama – avioni lete ka Antaliji dve puta nedeljno.