40 godina Nemačkog instituta za razvojnu politiku

Nemačka ministarka za razvojnu pomoć Hajdemari Vičorek Cojl nije propustila priliku da Nemačkom institutu za razvojnu politiku čestita 40-ti rodjendan. Najzad taj institut je je značajno mesto koje se bavi pitanjima od interesa za njeno ministarstvo i s tim u vezi ima i savetodavnu ulogu. Uz to Nemački institut za razvojnu politiku je tokom ove četiri decenije obučio čitav niz eksperata koji bave tematikom razvojne pomoći. Gotovo trećina vodećih ljudi u nemačkom ministarstvu za razvojnu pomoć je studirala na ovom institutu.

Nemački institut za razvojnu politiku predstavlja pravu fabriku mozgova za politiku razvoja, Think-Tank, kako bi to rekli Amerikanci.

”Zašto se samo u Sjedinjenim američkim državama čuje za Think-Tanks, dakle za one koji zaista brzo daju odgovore na odredjena pitanja. Vi bi trebalo da se ambiciozno etablirate kao Think-Tank za razvojnu politiku i da i na medjunarodnom planu delujete u globalnoj saradnji na pitanjima razvoja. To bi bio sjajan učinak”, rekla je proslavi jubileja Nemačkog instituta za razvojnu politiku ministarka Hajdemari Vičorek Cojl.

Diskretne reči kritike nemačke ministarke ne bi trebalo prečuti. Ona želi da taj institut stekne veći medjunarodni ugled. To je, medjutim, pitanje mase, odnosno kvantiteta smatraju nemački naučnici.U Nemačkoj, naime, ima ukupno oko 300 naučnika koji se bave pitanjima razvoja – 25-toro njih se nalazi u Nemačkom institutu za razvojnu politiku. Poredjenja radi u nekadašnjim kolonijalnim silama Engleskoj i Francuskoj ima imedju tri i četiri hiljade eksperata za razvoj.

Medjutim, treba imati na umu i sledeću činjenicu. U svetu se svake godine potroši 950 milijardi dolara za naoružanje – polovina od toga samo u Sjedinjenim američkim državama, dok ukupna sredstva koja se u svetu izdvajaju za razvojnu pomoć iznose svega 68 milijardi dolara.

Kao i ostale oblasti politike, tako se i razvojna politika poslednjih decenija znatno izmenila. U medjuvremenu je svima postalo jasno da sam novac nije ganancija dobrog razvoja. Danas se više polaže na efikasnost i sposobnost vlada zemalja u razvoju nego u vreme kada je osnovan Nemački institut za razvojnu politiku. Direktor tog instituta Dirk Mesner ukazuje na još jedan aspekt koji će u budućnosti sve više dobijani na značaju, a to je bezbednost.

"Mi smo razvojnu politiku dugo podrazumevali kao neku vrstu humanitarnog rada. Siromašnima je trebalo dati hleba i novca da bi preživeli. Danas, medjutim, razvojna politika predstavlja važan stub u ukupnoj svetskoj bezbednosnoj politici. Ako nam ne podje za rukom da globalne probleme rešimo sa zemljama koje imaju težinu, kao što su Južna Koreja, Tajvan, Indija, Kina, Brazil ili Južna Afrika onda ti problemi ostaju nerešeni. Mi imammo sopstveni inters da se ostvari jedna fer globalizacija. To nije samo investicija u daleke zemlje, već investicija u stabilnost svetske politike”, kaže Mesner.

Time su navedena dva moderna elementa razvojne politike: sopstveni interes i takozvane ”zemlje koje imaju težinu”. Ranije nije bilo uobičajeno da oni koji se bave politikom razvoja tako otvoreno pominju svoje sopstvene interese. S druge strane relativno je nov koncept ”zemalja koje imaju težinu” u nemačkoj politici razvojne pomoći. Tu spadaju i velike ekonomije kao što su kineska ili indijska. A prema novom konceptu, ako se tim zemljama pomogne u razvoju, to bi trebalo da ima pozitivan uticaj na obližnje države.