58. Berlinale: Mladi talenti iz Afrike

Film Bikoova deca nije klasičan dokumentarni film nego raznovrsni 14- minutni kolaž sastavljen od muzike, svakondevice i intervjua. Mladi autor iz Južne Afrike, Vuisa Breze Yoko je istraživao sudbinu protivnika Aparthejda Stiva Bikoa, koga je 1977 godine do smrti mučila, policija rasističkog režima.

„Ja o istoriji pričam na jedan nov način. Pola života sam proveo u Aparthejdu i inspiracijj za moje filmove crpem iz tog vremena. Ali verovali ili ne ja to zovem hip hopom.”

Današnji dokumentarni film dosadan?

Vuisa Breze Yoko je jedan od 350 talentovanih mladih stvaralaca koji u okviru Berlinala učestvuju u filmskoj radionci.

„Mislim da je današnji dokumentarni film dosadan. Moji filmovi imaju brzi rez i njima su oduševljeni mladi u Južnoj Africi. Moj film je prouzrokovao veliku raspravu o Stivu Bikou i samosvesti crnaca.“

Yoko je uložio velike napore kako bi snimio ovaj film. U Africi nema fondova za mlade stvaraoce a tržište je preplavljeno kopijama iz Holivuda. Medjutim, producentkinja iz Nigerije Pis Anijam Fiberisima je preduzela vrlo uspešne mere. Naime, filmovi se ne snimaju na skupoj filmskoj traci nego na pristupačnijm video snimcima. Takozavna Nolivud industrija godišnje proizvede oko 2000 video filmova . Ali onda se dolazi do sledećg probelma- distribucije kaže Anijam Fiberesima.

Afrički "mprovizovani" bisokopi

To je vrlo važna stavka. Mnogi filmovi koji se snimaju u Africi nikad ne dodju do gledaoca. Medjuitim u Africi smo napravili imrovizovane bioskope sa vrlo pristupačnim ulaznicama.“

Vujisa Breze Yoko je u Berlinu došao na zanimljivu ideju: „Oduvek sam hteo da snimim dokumentarni film o Evropi - iz perpsektive Afrikanca. Naprimer o tome kako su ljudi ovde ovde vrlo neprijatni kad ih pitate za neki put ili o tome kako žive Crnci u Evropi.“