64. Berlinale

Najveći filmski festival na svetu otvarorio je svoje kapije. U čitavom gradu, na oko 1.000 projekcija biće prikazano preko 400 novih filmova. To je festival za stručnjake i poznavaoce filma. Ali i obična publika hrli u bioskope tokom deset dana, koliko festival traje.

Berlinale je otvario novi film teksaškog režisera Vesa Andersona „Grand Budapest Hotel“. Film prikazuje čudesne događaje iz starog Grand hotela u Evropi u periodu između dva svetska rata. U centru američko-brtitansko-nemačke produkcije su doživljaji upravnika hotela Gustava, kojeg glumi Ralf Fine (nas slici desno) i njegovih ekscentričnih gostiju.

Veliko interesovanje je i za novim filmom Džordža Klunija. U filmu „Monuments Men“ režiser i glavni glumac Kluni (na slici sa Met Dejmonom) prikazuje opasan posao specijalnih jedinica u poslednjim godinama Drugog svetskog rata. Takozvani „Monuments Men“ tragali su za umetničkim delima koje su pokrali nacisti.

U trci za zlatnog i srebrnog medveda ove godine je mnogo nemačkih produkcija. Sa nestrpljenem se očekuje film Fee Aladag „Između svetova“. Režiserka govori o jednom nemačkom vojniku (Roland Cerfeld), koji se u okviru snaga ISAF u Avganistanu našao između dva fronta.

U okviru serije “Perspektiva nemačkog filma“ biće prikazan i dokumentarni film „Amma & Appa“. Režiserski dvojac Franciska Šenenberger i Jajakrišnan Subramanian prati ljubav jedne Bavarke i jednog Indijca – i prikazuje do kakvih interkulturalnih momenata pritom može da dođe.

Prašinu će svakako podići novi fiulm danskog režisera Larsa von Triera. „Nimfomka“ je film o jednoj mladoj ženi željnoj seksa koja priča svoju životnu priču. U Berlinu će prvi put biti prikazana necenzurisana verzija. Pre nekoliko nedelja „Nimfomanka“ je premijerno prikazana u Kopenhagenu, ali bez najdramatičnijh scena.

Program festivala će kao i prethodnih godina voditi Diter Koslik. Uoči festivala, Koslik je najavio brojne političke i socijalno-kritičke filmove na ovogodišnjem Berlinaleu. To je već tradicija na filmskom festivalu u glavnom gradu Nemačke. „Berlinale nije festival komedija“, kaže Koslik.

Na festivalskoj sekciji Forum posetioce očekuje samo nekoliko komedija, uglavnom nekonvencionalnog formata. U Forumu će se prikazivati igrani, dokumentarni, esejistički i eksperimentalni filmovi. Režiseri neretko pogled bacaju na daleke zemlje, poput Belgijanca Petera Krigera, koji u filmu “N – The Madness of Reason“ daje slojevitu sliku Afrike.

I Panorama nudi pregled filmova iz svih krajeva sveta. Tu se prikazuje posebno mnogo igranih filmova koji se kritički odnose prema stanju u matičnim zemljama. Primer je iranski film "Asabani Nistam!", Reze Dormishiana, koji beleži odnos ljudi prema izborima iz 2009. godine, za koje se veruje da su bili manipulisani.

Berlinale već godinama vodi račina o mladim posetiocima festivala. U seriji Generacija mogu se videti filmovi koji govore o životu dece i mladih – koji se bitno razlikuju od globalizovane Diznijeve romantike. Film "3 Histoires d’Indiens" režisera Roberta Morina tako tematizuje život mladih Indijanaca u kanadskim rezervatima.

Berlinale je najposećeniji filmski festival na svetu i zbog velikog broja bioskopa. Deo festivala ponovo je bioskop Zoopalast koji je nekoliko godina bio renoviran. U njemu je do 2000. godine bilo srce festivala, kada se preselilo na Trg Potsdamer. Zgrada sa sedam bioskopskih sala i preko 1600 mesta sada je ponovo deo festivala Berlinale.

Retrospektiva koja je na Berlinaleu posvećena istoriji filma, ove godine je posvećena značaju filmskog svetla. U okviru serije „Estetika senke, filmsko svetlo 1915-1950“ izdvojeno je oko 40 filmova, koji su najbolji primeri iz filmske istorije jedinstvenog spoja prirodnog i filmskog svetla. Između ostalih će moći da se pogleda i kultni film Žana Koktoa "La Belle et la Bête".

Jedan od vrhunaca festivala moglo bi da bude i projekcija nemačkog nemog filma iz 1920. godine. „Kabinet Dr. Caligarija“ Roberta Vinea važi za sjajan primer filmskog ekspresionizma i jedno je od najuticajnijih dela filmske istorije. Pažljivo je rastuarisan i biće prikazan u Filharmoniji uz novu muziku američkog džezera Džona Corna.

Jedan režiser već pre završetka festivala 16.2. može da se raduje nagradi: Britanac Ken Louč. Režiser koji je poznat po svojim društveno-kritičkim i angažovanim filmovima, 13. februara će dobite počasnog Zlatnog medveda za životno delo. U svojim filmovima Louč pokazuje duboko zanimanje za ljude i njihove sudbine, navodi se u obrazloženju Berlinalea.