A gde su Nemci na festivalu u Veneciji?

U Veneciji se prikazuje umetnost, u Torontu se vode poslovi – parola je filmske branše. Italijanski grad ima dugu tradiciju, a tamošnji filmski festival važi za jednog od najstarijih na svetu. Ali Toronto je minulih godina postao ozbiljna konkurencija. Manifestacija u Kanadi počinje par dana kasnije, a privlači isto tako poznate režisere i producente kao i grad na Lidu. Nije slučajno novi direktor festivala u Veneciji Alberto Barbera, najavio da u Veneciji namerava da ponovo uspostavi filmsko tržište, što znači da bi se tu prodavali i kupovali filmovi i licence. Kinematografija je, ipak, veliki posao.

Na ovogodišnjem festivalu u Veneciji (od 29.8 do 8.9.), u takmičenju za Zlatnog lava, učestvuju samo dve nemačke koprodukcije. Biće prikazan novi film Austrijanca Ulriha Zajdla „RAJ: vera“ (PARADIES: Glaube). U njemu je reč o katolkinji i njenom mužu Egipćaninu i muslimanu, o njihovom malom ratu oko braka i religije. Prema rečima režisera Zajdla njegovo delo je „filmski spomenik“ koji govori o bračnim problemima i čežnji za ljubavlju.

Nemački novac za američke stare majstore

I novo delo holivudskog majstora Brajana de Palme „Pasija“ (Passion) finansirano je nemačkim novcem. Rimejk francuskog trilera o dvema ženama koje se bore za vlast u međunarodnom poslovnom svetu, kompletno je sniman u Berlinu i u babelsberškim studijima. U filmu igraju nemački glumci Karolina Herfurt i Rajner Bok. Sa nemačkog stanovišta interesantniji je, međutim, pogled na sporedne redove i specijalne predstave u Veneciji. Na ponoćnoj predstavi biće prikazan film „Obećao si“ (Du hast es versprochen), prvo delo berlinske rediteljke Aleksandre Šmit. To je ove godine u Veneciji jedina čisto nemačka produkcija. Za mladu rediteljku poziv u Veneciju je velika čast. Njen film govori o dve drugarice koje se, nakon dugih godina, ponovo sreću, a taj susret se pretvara u filmski košmar.

Nemačkim novcem finansiran je i film „Wadjda“ režiserke Haife Al Mansur. Reč je o prvom igranom filmu ikada snimljenom u Saudijskoj Arabiji, čiji je autor uz to žena. To je priča o jedanaestogodišnjoj devojčici u saudijskom glavnom gradu Rijadu, koja želi da ispuni san svog života – da ima bicikl. U Saudijskoj Arabiji ženama je zabranjeno da voze bicikl. U domovini rediteljke, film će sigurno izazvati žestoke diskusije, mada neće biti prikazivan u bioskopima.

Za to vreme, u Torontu…

Na 37. međunarodnom filmskom festivalu u Torontu (od 6. do 16.9.) biće prikazano 29 filmova sa nemačkim učešćem. Dva najpoznatija verovatno će biti dela Margarete fon Trota i Toma Tikvera. U najnovijem filmu Margarete fon Trota „Hana Arent“ (Hannah Arendt), reč je o odlučujućim godinama u životu nemačko-jevrejske filozofkinje Hane Arent koju igra Barbara Sukova. Hana Arent je u tom periodu izveštavala za američki magazin „Njujoker“ o procesu nacističkom zločincu Adolfu Ajhmanu.

„Cloud Atlas“ novi film nemačkog rediteljskog asa Toma Tikvera, nastao je u ko-režiji sa Lanom i Andijem Vahovskim, autorima legendarne „Matriks-trilogije“. To je mešavina fantastičnog filma i melodrame, naučne fantastike i istorijskog filma.

Autori: Johen Kirten / Mirjana Kine-Veljković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković