Abas i Olmert u Jerihonu
6. avgust 2007.
Susret je počeo sa obećanjem izrealskog premijera Ehuda Olmerta svom domaćinu palestinskom predsedniku Mahmudu Abasu.
«Veliko hvala, predsedniče Abas, što ste me pozvali u Jerihon. Ja sam ovamo došao kako bi sa vama rezgovarao o ključnim temama. Nadam se da će ovaj susret uskoro dovesti do pregovora oko uspostavljanja palestinske države.»
Palestinska strana je ovu najavu doživela kao uspeh. Do sada Olmert je prilikom redovnih susreta odbijao da razmatra ključna pitanja. Očigledno je nakon pritiska od strane američke vlade korigovao svoju poziciju. Predstavnici izraelske pregovaračke strane medjutim ograničili izjavu izraelskog premijera.Oba političara tokom razgovora nisu postigli dogovore oko najvažnijih pitanja; konačnih granica palestinske države, statusa glavnog grada Jerusalima, problema izbeglica i uklanjanja jevrejskih naselja izgradjenih na palestinskoj zemlji.
Prema izraelskom vidjenju radi se samo o okvirnom sporazumu oko daljih pregovora. Ovaj dokument bi mogao da bude predstavljen na konferenciji o Bliskom istoku u novembru na kojoj će učestvovati SAD i arapske zemlje. Znači pre bi se moglo govoriti o uvodu u seriju pregovora koji će biti praćeni senkom internih problema i kod Palestinaca i kod Jevreja.
Istraživanje javnog mnjenja pokazuje da je ugled izraelskog premijera Olmerta nakon ratnog debakla prošlog leta na veoma niskom nivou. Može li on da sprovede osporavano povlačenje izraelskih naseljenika iz Zapadnog Jordana? Pitanje je i kako će se palestinski predsednik Abas držati prema organizaciji Hamas, koja je u junu preuzela potpunu kontrolu u području Gaze, i traži da učestvuje u pregovorima o uspostavljanju palestinske države. To se još jednom pokazalo u izjavi smenjenog bivšeg premijera Palestine Hanije ...
«Ovaj susret palestinskog vodjstva sa vodjstvom izraelskog okupatora je samo ponavljanje prethodnih razgovora koje Palestincima nisu doneli ništa.»
Takodje i izrealska organizacija za ljudska prava B'Tselem optužuje da se za Palestince do sada gotovo ništa nije promenilo. U aktuelnom izveštaju stoji da je Izrael prethodnih godina u Zapdnom Jordanu postavio 47 vojnih straža i 455 uličnih barikada.Pogodjena oblast nije objedinjena, već se sastoji od šest pojedinačnih delova, kaže borac za ljudska prava. Sloboda kretanja za Palestince je jedna od glavnih tema Olmerta i Abasa. Da li je ova tačka bila i predmet razgovora u Jerihonu saznaće se uskoro. Dvojica političara, posle razgovora u četiri oka, odbili su da daju izjavu o pojedinostima.