Abortus – još uvek tabu-tema

Adrijanin glas odzvanja preko razglasa izložbenom prostorijom Ledene palate (Palais de Glace) u Buenos Ajresu: „Prisilno majčinstvo retko kada postaje srećno majčinstvo“. Fotografija koja možda prva u toj prostoriji upada u oči prikazuje upravo nju, Adrijanu, 40-godišnju ženu kratke kose i odlučnog pogleda. Ona je pre 30 godina ilegalno prekinula trudnoću. U Argentini su abortusi naime, i ranije kao i danas, još uvek ilegalno, zakonom kažnjivo delo.

Međutim, Adrijana je samo jedna od žena čija se lica mogu videti na izložbi fotografija pod naslovom „11 nedelja, 23 sata, 59 minuta“. Tu je i Mara koja je trudnoću ilegalnim putem prekinula pre godinu dana. Ona i njen partner odlučili su se na taj korak uprkos opasnostima, ali i pretnjama iz sopstvene porodice da će ih, ukoliko to zaista učine, prijaviti policiji.

Uprkos zakonskoj zabrani i društvenoj neprihvaćenosti, prema podacima argentinskog Ministarstva zdravlja, na taj korak se ipak godišnje odluči oko 500.000 žena. To je za zemlju kao što je Argentina u kojoj živi oko 40 miliona ljudi, izuzetno velika brojka. U poređenju s njom, u Nemačkoj, koja ima dvostruko veći broj stanovnika, godišnje abortira oko 100.000 žena. Saradnici argentinskog ogranka međunarodne organizacije za poštovanje ljudskih prava, „Amnesti internešenel“, navode da razlog za tako veliki broj neželjenih trudnoća i kasnijih prekida leži u nedovoljnoj informisanosti stanovnika te zemlje.

Pravo na slobodu izbora

„Uprkos zabrana i ilegalnosti, abortusi su argentinska svakodnevica“, kaže 34-godišnja fotografkinja, Liza Franc koja živi i radi u Buenos Ajresu. Zajedno sa Argentikom Gvadalupe Gomez i Francuskinjom Leom Meurice, napravila je izložbu fotografija na kojoj se bavi upravo tom gorućom, ali tabu temom. Izložba, međutim, ne prikazuje samo lica i priče protagonistkinja i njihovih partnera već donosi i portrete aktivistkinja i lekara koji se zalažu za konačnu legalizaciju abortusa. „Bilo nam je veoma važno da žene ne prikažemo kao žrtve, već da ovaj projekat ostvarimo zajedno sa njima. Želeli smo da prikažemo njihove poglede, ali i njihova tela, golu kožu, kako bismo izrazili pravo na slobodu, na slobodu izbora žene da postane majka ili ne“, kaže Nemica Liza Franc.

Tema prekida trudnoće u Argentini je veliki tabu. Iako se rado prikazuje kao jedna od najrazvijenijih i najnaprednijih zemalja Južne Amerike, naročito na polju jednakosti među polovima, Argentina je zemlja u kojoj još uvek odlučujuću ulogu imaju muškarci, a tamošnji mentalitet vrlo često je uperen protiv žena i njihovog prava na samoodređenje. „Taj mačo-mentalitet duboko je ukorenjen u argentinskom društvu. Žena kao takva ne vredi mnogo, već samo njena funkcija kao majke“, navodi Liza Franc.

„Tvoje telo pripada nama“

Njene reči su dokazali protesti maskiranih muškarac, ali i žena koji su se odvijali samo nekoliko sedmica nakon otvaranja izložbe, ispred Ledene palate. Demonstranti su pevali argentinsku himnu, zatim poznatu crkvenu pjesmu „Ave Marija“ i uzvikivali – „Feministkinje na lomaču!“ kao i „Strankinje, koje žele da ubijaju argentinske bebe – napolje iz zemlje!“

Kako kaže Liza Franc, protesti tih fanatičnih protivnika abortusa trajali su samo nekoliko dana, ali pritisak koji stiže iz redova drugih konzervativnih krugova, kao i Katoličke crkve Argentine, traje još uvek i blokira početak javne diskusije na tu temu. „Činjenica da je Horhe Bergoljo, Argentinac, sada postao papa, samo još više otežava tu situaciju“, uverena je Liza Franc.

„Koliko je ta tema osetljiva, vidi se i po tome što na njoj svoje prste ne želi da „opeče“ čak ni sama predsednica zemlja Kristina Fernandez de Kirhner – pogotovo ne sada, uoči parlamentarnih izbora krajem oktobra. Njena vlada, iako je do sada imala većinu u parlamentu, nije učinila ništa kako bi problem abortusa stavila u svoj program“, kaže Marijela Belski iz argentinskog ogranka „Amnesti internešnel“. Ta organizacija zato pokušava da pojača kampanju za bolju informisanost stanovništva kako bi bolje zaštitili zdravlje i živote žena. „To je u stvari zadatak države, ali oni po tom pitanju, ne snose svoju odgovornost“, slažu se i tri fotografkinje.

Profitiraju šarlatani

„Legalizacija abortusa je i veliko finansijsko pitanje. Naime, ozakoniti prekid trudnoće, puno bi koštalo zdravstveni sistem“, kaže 54-godišnji lekar German Kardozo, koji je takođe učestvovao u radu foto-projekta. I on sam ilegalno ženama pomaže u prekidima trudnoće i to, kako naglašava – iz uverenja. Njegov honorar za taj zahvat varira u zavisnosti od mesečnih primanja žena, ali najviše iznositi oko 3.500 pezosa, odnosno, oko 450 evra. Drugi lekari navodno traže mnogo više, čak i do deset puta više od tog iznosa.

„Zakonske zabrane ne mogu da spreče žene da prekinu trudnoću. One su u očaju spremne da plate i deset puta više, a one koje to sebi ne mogu da priušte obraćaju se za pomoć laicima ili pokušavaju same da to urade same. To često ima fatalne posledice“, kaže Kardozo. Prema navodima „Amnesti internešnel“, tokom ilegalnih abortusa do komplikacija dolazi u čak 60.000 do 80.000 slučajeva. U proseku godišnje od tog zahvata u Argentini umire oko stotinak žena.

Argentina između Urugvaja i Čilea

„Izvadite svoje krunice (brojanice) iz naših materica!“ – traže i žene u drugim zemljama Latinske Amerike misleći pri tome na slobodu izbora na abortus, a koje sprečavaju pre svega radikalniji i konzervativni krugovi vernika Katoličke crkve. U Čileu, Nikaragvi i El Salvadoru abortusi su zakonom najstrože zabranjeni i kažnjivi. U Urugvaju, na Kubi i u Meksiku, vlasti dozvoljavaju prekid trudnoće, ali samo tokom prvih 12 sedmica trudnoće. U Brazilu, Kolumbiji, a septembra prošle godine i u Argentini, abortus je dozvoljen samo u slučajevima ako je do trudnoće došlo tokom silovanja ili ako bi nastavak trudnoće za ženu predstavljao rizik po zdravlje i život.

Tri fotografkinje sada pokušavaju da taj argentinski zakon prošire. „Mi nismo političarke već samo umetnice koje ovim fotografijama želimo da probijem zid ćutanja i tabu koji se zapravo tiče miliona žena, ne samo u Argentini, već širom sveta“, kaže Liza Franc.

Njihova izložba je na neki način već postigla mnogo. Privukla je pažnju javnosti i to ne samo u Buenos Ajresu već i drugim manjim gradovima u kojima je bila postavljena. Liza Franc se nada da će izložbu uspeti da postavi i u Evropi. Ni tamo, naime, situacija u svim zemljama nije ista, a još manje blistava. I Španiji, na primer, abortus je još uvek ilegalan, a konzervativna vlada upravo pokušava da po tom pitanju još više pooštri postojeći zakon. U Italiji je u poslednje vrijeme sve češća pojava da lekari odbijaju da izvedu taj zahvat i to, kako kažu, zbog osećaja krivice i griže savesti.

Autorke: Ane Herberg / Željka Telišman
Odgovorni urednik: Ivan Đerković