ACTA je ad acta

Mesecima je Jan Filip Albreht vodio kampanju protiv sporazuma Akta. Taj poslanik u Evropskom parlamentu iz redova nemačkih Zelenih, sada uživa u trijumfu. Ali on je i te kako svestan da bez pritiska sa ulice, odbacivanje sporazuma nikako ne bi bilo zagarantovano.

„Sigurno je da su protesti doprineli da se privuče pažnja za argumente protivnika Akte u Evropskom parlamentu i da se time i velike stranke izlože pritisku kako bi se izjasnile za ili protiv sporazuma“, kaže Albreht.

Uspešno delovanje javnog mnjenja na glasanje o sporazumu Akta, Albreht vidi kao potvrdu za demokratski pristup u Evropskoj uniji. Poslanici su ozbiljno shvatili građane. Pri tom je na početku postojala samo dobra namera. Akta je trebalo da suzbije uvoz falsifikovanih marki sa Dalekog istoka i da stvori međunarodne standarde u borbi protiv povrede autorskih prava na internetu, na primer kod ilegalnog „daunlodovanja“ video i muzičkog materijala.

Za i protiv

Samo falsifikovanjem proizvoda u Evropi nastaje šteta od osam milijardi evra godišnje. Sporazum je nastao višegodišnjim pregovorima između EU, SAD i još 11 država. Ipak, Akta je sadržala i neke manjkavosti.

Protiv sporazuma ustali su, pre svih, korisnici interneta. U mnogim evropskim metropoloma ljudi su izašli na ulice. Oni su strahovali od jače cenzure interneta i vlasnika prava koji bi i pri manjim prekršajima mogli da zahtevaju preterano visoke sume odštete od korisnika. Umesto toga, protivnici Akte predložili su da se snažnije gone ponuđači ilegalnih sadržaja.

Osim toga, sastavljačima Akte se prebacivalo da su više nego što je potrebno izlazili u susret predlozima industrije, a da su manje uzimali u obzir interese zemalja u razvoju i zemalja na pragu industrijskog razvoja. Takođe je kritikovano što se o sporazumu pregovaralo iza zatvorenih vrata i daleko od očiju javnosti.

Ugrožena radna mesta?

Evro-poslanik Danijel Kaspari iz nemačke Hrišćansko-demokratske unije (CDU) ne gleda toliko kritički na sporazum. On žali zbog odluke Evropskog parlamenta, jer je sporazum, kako kaže, uprkos svim nedostacima mogao da znači pomak u pravcu zaštite autorskih prava.

„U Evropskoj uniji imamo oko 10.000 radnih mesta koja su ugrožena ili su već izgubljena zahvaljujući falsifikovanim proizvodima. Imamo milione potrošača čije je zdravlje ugroženo zbog falsifikovanih proizvoda ili koji kupuju proizvode lošijeg kvaliteta za mnogo novca. Danas smo prokockali šansu da na tom planu nešto promenimo“, ocenio je Kaspari.

Poslanik Jan Filip Albreht ipak ističe da je odbijanje sporazuma važno kako bi se pokrenula iskrena i otvorena rasprava o zaštiti intelektualnog vlasništva.

Autori: Ralf Bozen / Ivana Ivanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković