Afera Telekom: Kako je Dejan upoznao Renea

O tome opširno piše današnji Zidojče cajtung:

S kim god Oberman razgovara o istrazi, uvek je ogorčen, tvrdi da nije kriv i pri tome deluje – ubedljivo. Jedan njegov poznanik kaže da bi, ako zaista laže, Oberman morao da postane glumac. No, dokle god državno tužilaštvo ne iznese dokaze protiv jednog od najmoćnijih menadžera Nemačke, on nema čega da se plaši. Na njega umirujuće deluje i činjenica da Nadzorni odbor Telekoma namerava da mu, bez obzira na rezultate istrage, 2011. produži ugovor na daljih pet godina. To znači da, kako u tom odboru kažu, „niko ne seče granu na kojoj Oberman sedi“.

Danas se o najnovijoj aferi zna mnogo više nego juče. Državno tužilaštvo u Bonu je pokrenulo istragu protiv Obermana i još šestorice Telekomovih menadžera (među kojima, doduše, nema drugih članova Upravnog odbora), kao i jednog biznismena. Istraga protiv najvišeg menadžera – toga nije bilo ni za vreme skandala oko Simensovog podmićivanja poslovnih partnera, iako je to bio najkrupniji slučaj korupcije u nemačkoj privredi. Uprava Telekoma smatra da je postupak tužilaštva neprimeren, te da Oberman nema veze sa poslovima na Balkanu u kojima je plaćan mito.

Optužbe su – teške: Telekom je preko svojih ispostava u Mađarskoj podmitio političare u Makedoniji i Crnoj Gori kako bi na tamošnjim tržištima telekomunikacija nemačka firma imala bolji tretman od konkurencije. Preko fiktivnih firmi i fiktivnih ugovora, u mračne kanale je uplaćeno više od 30 miliona evra. Klasičan obrazac, kakav već poznajemo iz poslovanja Simensa, Dajmlera, MAN-a i trgovinskog društva Ferostal. U slučaju Telekoma, državno tužilaštvo u Bonu je pre četiri meseca dobilo izveštaj od 300 strana – iz SAD. Telekom je prisutan na njujorškoj berzi i zbog toga se nalazi i u nadležnosti američkog pravosuđa koje najstrože goni slučajeve podmićivanja u inostranstvu. To su već osetili Simens i Dajmler, koji su zajedno platili više od 700 miliona evra kazne. U slučaju Telekoma, kazna bi bila mnogo manja, ali, s druge strane – radi se o šefu koncerna.

„Spontana“ poseta Bonu

Tužilaštvo je, bez mnogo respekta prema tako visokoj funkciji, Obermana optužilo da je pokušao da podmiti makedonsku vladu. Nemački koncern je preko firme Mađar Telekom jedan od glavnih akcionara Makedonskog telekoma (MakTel). Još 2005. godine, šef MakTela Dejan Micković posetio je centralu Telekoma u Bonu i tom prilikom se upoznao sa Obermanom. Tada je, prema sadašnjim optužbama, Oberman za plaćanje dobiti MakTelu postavio uslov da se makedonsko tržište telekomunikacija ne otvara za konkurentske firme.

Uprava Telekoma tvrdi da je Micković tada slučajno bio u Bonu i da je spontano iskoristio priliku da poseti šefa koncerna, te da je to bila samo „kurtoazna poseta“. I pored toga, ostaje pitanje: kako je državno tužilaštvo moglo da pokrene istragu protiv šefa jednog moćnog koncerna ako nema nikakve dokaze, ili bar jake indicije, u rukama. Da li je uprava Telekoma morala pažljivije da prouči način poslovanja na Balkanu pre nego što je osvojila tamošnje tržište? Koncern je bio upozoren na to kako se sklapaju poslovi na Balkanu.

Posle sloma realnog socijalizma, zapadni koncerni su mogli da povoljno kupuju državna preduzeća zemalja u tranziciji. Komunizam je bio pobeđen, ali, korupcija je ostala vidan i veliki problem. Telekom je više godina pre prodora na balkansko tržište angažovao stručnjake koji su ispitali situaciju na tom tržištu. U Beču i Budimpešti, Zagrebu i drugim mestima, specijalne ekipe su stupile u tesne kontakte sa nemačkim ambasadama i njihovim ljudima za vezu sa Nemačkim kriminalističkim uredom i Nemačkom obaveštajnom službom. Iako se znalo da je korupcija na novom tržištu veliki problem, žeđ za profitom je prevladala.

Priredio: Saša Bojić

Odg. urednik: Nemanja Rujević