Afrička struja za nemačke automobile?

Mreža solarnih elektrana raspoređenih po velikom broju zemalja severne Afrike, Bliskog istoka i Evrope trebalo bi da nam obezbedi trajno snabdevanje energijom. Vizija Rimskog kluba iz 2003. godine ulazi u fazu ozbiljnih pregovora, predračuna, planova, velikih međunarodnih sastanaka.

Zeksiše cajtung (Drezden) pozdravlja ovaj projekat: „Počela su dva projekta čiji je cilj naše snabdevanje energijom: solarna energija iz pustinje i gas iz Kaspijskog mora počinju trku ka srednjoj Evropi. Moguće je da će oba projekta biti realizovana. Gubitnik u ovoj trci mogao bi biti Gasprom. Pobednik će biti korisnik: na vidiku je veća konkurencija. Energetski koncerni su shvatili da u Evropi vlada veliki strah od zavisnosti od pojedinih liferanata“.

Noje osnabriker cajtung (Osnabrik) takođe plete svoj komentar oko ove zavisnosti: „Ovako će se smanjiti zavisnost Evrope od atomske energije, uglja, zemnog gasa i nafte (...) Ovde na delu nisu ni sanjari, ni samoproklamovani spasioci sveta, već hladno proračunati, dalekovidi, menadžeri – prava suprotnost kapitalistima-kockarima koji su nedavno na Vol stritu izazvali finansijsku krizu“.

Nordze cajtung (Bremerhafen) komentariše stvari iz ekološke perspektive: „Iako nuklearni koncerni nikako da se umore reklamirajući svoju struju kao čistu kada je reč o životnoj sredini i klimi, čista struja se može dobiti samo iz obnovljivih izvora, a to su: vetar, voda i sunce. U njima je budućnost“.

Rajn-Nekar cajtung (Hajdelberg) razvija čitavu viziju energetski sigurne budućnosti: „Čarobna reč, kada se radi o snabdevanju energijom sutrašnjice, glasi: decentralizacija. Energiju, u najvećoj mogućoj meri, treba proizvoditi tamo gde je i potrebna. To mogu biti solarne ćelije u prozorskim oknima, korišćenje zemljine toplote ili tehnika o kojoj danas još ništa ni ne slutimo“.

Za decentralizaciju se zalaže i „Nordbajerišer kurir“ (Bajrojt): „Ima li smisla sprovođenje energije afričkog sunca putem dugim hiljade kilometara – prema severu? Ili su mali, decentralizovani snabdevači sa obnovljivim energijama u gradovima i manjim mestima bolja, sigurnija varijanta?“ (...) No, „snaga sunca bi mogla da da novu aktuelnost Africi, zaboravljenom kontinentu. Kada jednog dana nemački električni automobili sa pogonom na afričku struju budu jurcali naokolo, biće to simpatična varijanta globalizacije“.

Veštačka, a k’o prava!

Isti list komentariše i vesti o namirnicama dobijenih od imitacija mesa, sira i ostalih proizvoda za koje ni ne slutimo da nisu pravi, jer proizvođači još nemaju obavezu da ih specijalno obeleže. Sada su svi zgroženi time što šunka često nije šunka, već samo specijalni želatin sa komadima nečega nalik na meso.

„Škampi koji to nisu, ali imaju odgovarajući oblik, a i ukus im je pristojan, sve dok potrošač ne sazna da žvaće zapravo nekakvu masu od hemikalija sa aromama, ostacima ribe i pilećih belančevina. (...) Proizvođači namirnica se služe trikovima kako bi ostvarili profit, a zato propadaju oni koji rade pošteno, jer od novca koji zarade ne mogu da žive. Na primer – seljaci, jer u sirevima iz samoposluge njihovog mleka često uopšte nema“...

Miteldojče cajtung (Hale) zna šta je činiti: „Zakonodavci moraju da unesu više svetlosti u sivu zonu u kojoj posluju proizvođači hrane. Potrošači na kraju moraju tačno znati šta kupuju, a na policama da ostave ono što ih je razočaralo. To jeste naporno, ali je još uvek najsigurniji put“.

Emder cajtung (Emden) takođe ima neke predloge: „Neki proizvođači upućuju kupce na sitno napisane redove na pakovanju, gde navodno piše kakve surogate proizvod sadrži. Ali, pri tom oni dobro znaju da kupci smatraju da je nešto sir ako na pakovanju velikim slovima piše: „sir“. Zakonodavci se moraju pobrinuti da bude obrnuto. „Surogat“ mora biti napisano velikim slovima, a „sir“ – malim. Pa da vidimo ko će onda šta da kupuje!“

Pripremio: Saša Bojić

Odgovorna urednica: Sanja Blagojević