Afrikanci sve češće beže u Argentinu

Avenija Rivadavia u šarenolikoj četvrti Onse u Buenos Ajresu. Na trotoaru između autobuskih stanica i kioska, podignuti su mali štandovi: na drvenim stolovima, okačenim kišobranima ili u koferima prodaju se nakit, satovi i naočare za sunce. 25-godišnji Koaku Rodrige, jedan od prodavaca, rođen je u Obali Slonovače. Već dve godine živi u malom pansionu u Onsi, zajedno sa drugim zemljacima:

„U mojoj zemlji je građanski rat. Bio sam prisiljen da se borim pri jednoj pobunjeničkog grupi. Jednog jutra mi se pružila prilika da pobegnem. Čuo sam za Evropu, ali nisam znao kako da stignem do nje, bez novca i kontakata. U luci San Pedro, neznavši kuda plovi, sakrio sam se u skladištu jednog broda. Na kraju sam stigao u Argentinu.“

Bolje nego u Evropi

Koaku je jedan od 3.000 afričkih izbeglica koji su u proteklih pet godina registrovani pri argentinskoj Komisiji za izbeglice CO.NA.RE. Najviše je ilegalnih useljenika iz Senegala i Obale Slonovače. „Prepreke za ulazak u Evropu su sve veće, posebno od 2005. kada je angažovana služba Fronteks za nadzor spoljnih granica EU. Zato su zemlje Latinske Amerike alternativa“, kaže Markos Filardi, izaslanik za izbeglice u Argentini.

Ljudi poput Koakua izlažu se ogromnom riziku. Kao slepi putnici na teretnim brodovima ili u malim čamcima, sa malo pijaće vode i hrane, uvek u strahu da budu otkriveni ili čak i izbačeni sa broda. Ipak Filardi kaže da izbeglice u Argentini očekuje uglavnom prijateljskija klima nego u Evropi: „U Argentini je politika prema izbeglicama tolerantnija nego u Evropi. Luka se ne kontroliše tako striktno. A ko se registruje pri CO.NA.RE-u i preda molbu za azil, za samo nekoliko nedelja dobija dozvolu za rad, besplatnu zdravstvenu negu, kurs jezika i pristup obrazovanju.“

Diskriminacije i dalje ima

Teorija zvuči savršeno, uz to je broj pridošlica još uvek pod kontrolom. Ipak broj raste svake godine što je nateralo argentinsku vladu da reaguje. Posebno u slučaju ilegalnih useljenika iz Senegala, do sada najveće grupe. Oni dolaze najčešće avionom za Brazil, sa vizom brazilske ambasade koju su dobili u Dakaru. Iz Brazila, najverovatnije uz pomoć krijumčara ljudi, stižu u Argentinu.

„Argentina se zbog toga 2009. obratila Brazilu i zahtevala da njena ambasada u Dakaru bolje kontroliše izdavanje viza. Jer bilo je jasno da je krajnji cilj Senegalaca – Argentina. To je bilo prvi put da je vlada reagovala“, kaže Filardi.

Ipak priliv afričkih izbeglica se nastavlja, uprkos skepsi Argentinaca prema pridošlicama. „Izučio sam stolarski zanat, ali ljudi ovde ne vole crnce. Misle da su Afrikanci glupi“, kaže Koaku. I Markos Filardi potvrđuje diskriminaciju prema skoro svim izbeglicama i migrantima. Ipak, novi talas useljenika pokrenuo je i jedan pozitivan proces:

„Argentina je sebe uvek videla kao zemlju koja potiče od Evropljana. To je mit koji je opstao iz ideoloških razloga. Na drugoj strani, novi useljenici su uticali i na promenu razmišljanja. Vlada je sada proglasila godinu ‘afričkog porekla’ kako bi potisnute korene ponovo učinila vidljivim za građane Argentine.“

Autori: Ane Herberg / Ivana Ivanović
Odg. urednik: Nemanja Rujević