Albanci na parlamentarnim izborima u Srbiji

Prvi na listi Koalicije Albanaca Preševske doline je Riza Halimi, lider Partije za demokratsko delovanja (PDD), najveće albanske stranke i jedini Albanac u prošlom sazivu Skupštine Srbije. Na drugom mestu je Jonuz Musliju, čelnik Partije za demokratski progres (PDD). U koaliciji nema Demokratske unije doline (DUD) Skendera Destaniji, ranijeg koalicionog partnera Halimija, koji tvrdi da će članovi njegove partije glasati za albansku listu, ali, istovremeno, izražava sumnju da će novoformirana koalicija preći cenzus od 17 hiljada glasova, neophodnih za jedno poslaničko mesto.

„Mislim da je nemoguće pribrati 17 hiljada glasova na ovim parlamentarnim izborima. Preračunali su se oni“, kaže Destani.

Radoman Irić, novinar i politički analitičar ovdašnjih prilika, smatra, međutim, da Muslijeva kandidatura povećava šanse Albanca za dobijanje dva poslanička mandata.

„Imajući u vidu da iza njega stoji sva ona mladež koja je nosila pušku 2000. godine, on na njih računa i to može biti jedan potencijal“, ističe Irić.

Muslijevo učešće na parlamentarnim srpskim izborima, predstavlja, zapravo, veliko iznenađenje, budući da je on taj čin do nedavno uslovljavao demilitarizacijom juga Srbije i jednim vidom autonomije za školstvo, zdravstvo i sudstvo. Na pitanje, šta je promenlo njegovu odluku, kaže:

„Mi nismo promenili odluku, mi smo im dali ponudu.“

Pod ponudom, Musliju podrazumeva obećanje Halimija da će se u Skupštini Srbije zalagati za realizaciju tih ciljeva, mada su šanse, sudeći prema ranijoj praksi - minimalne. Zbog toga Irić smatra da u pozadini Muslijeve odluke stoje drugi razlozi.

„Jedan od visokih funkcionera PDD rekao mi je – ama, trebaju nam potpisi, pa šta koštalo. Kada sve te poluge Riza skopča, a on to veoma dobro ume i može, biće vlasti i za njega i za Jonuza“, procenjuje Irić.

Albansko glasačko telo u Srbiji broji oko 50 hiljada, a za kandidaturu Koalicije Albanaca Preševske doline bilo je potrebno 10 hiljada potpisa. Lista je predata nekoliko časova pre isteka roka, a pomoć u prikupljanu potpisa pružile su neke od mađarskih i bošnjačkih stranka, kao i beogradske nevladine organizacije.