Aleksej Navalni – večito pod sumnjom

Izricanje presude bilo je najavljeno tek za 15. januar, ali je moskovski sud iznenada promenio termin i u utorak ujutro proglasio poznatog blogera i kritičara Kremlja Alekseja Navalnog krivim za proneveru. Navalni je dobio uslovnu kaznu od 3,5 godine, a njegov brat Oleg je kažnjen sa 3,5 godine robije. Po odluci suda, dva brata su odgovorna za proneveru sredstava francuske firme za kozmetiku Iv Roše. Braća poriču svoju krivicu i tvrde da je proces protiv njih politički motivisan, a Aleksej je kaznu za svog brata prokomentarisao rečima „uzeli su taoca“.

Datum na koji je presuda objavljena, 30 decembar, ima određeni značaj u Rusiji. Naime, druga zatvorska kazna za ruskog tajkuna i Putinovog protivnika Mihaila Hodorkovskog takođe je proglašena 30. decembra 2010, u doba kada su Rusi preokupirani pripremama za Novu godinu, a većina zapadnih medija i političara se nalazi na odsustvu zbog božićnih praznika.

Zbog svoje kampanje protiv korupcije, Navalni je stekao reputaciju „Putinovog najjačeg protivnika“, kako ga je nazvao nemački nedeljnik Cajt. Navalni se već godinama bori da iznese problem korupcije pred širu javnost – bilo da su u pitanju regionalni političari, koji o državnom trošku kupuju skupe limuzine, ili mahinacije oko izvoza energenata. Pojedini poslanici vladajuće partije Jedinstvena Rusija bili su prinuđeni da se odreknu mandata nakon otkrića ovog blogera. Rad Navalnijeve Fondacije protiv korupcije pribavio je blogeru mnoge neprijatelje, između ostalog i predsednika Vladmira Putina.

„Visok i plav“

Navalnijev nagli uspon u taboru ruske opozicije otpočeo je 2011. godine. Taj bloger je bio prvi koji je vladajuću partiju Jedinstvena Rusija nazvao „strankom varalica i lopova“. Ovaj izraz popularan je i danas. Navalni takođe stoji iza poziva da se dokumentuju lažiranja na poslednjim izborima za predsednika i parlament. Tom apelu se odazvalo na desetine hiljada ljudi.

Visok, plav, naočit – tako ga je opisala američka novinarka Džulija Jofe, koja iz Moskve izveštava za časopise Njujorker i Foren polisi. Puno je pisala o Navalniju. „On je jedini političar koji ima potencijal u današnjoj Rusiji“, kaže ta reporterka za DW. Prema njenim rečima, Navalni dolazi iz srednje klase i razume brige tog dela društva.

Prvi politički test za Navalnija bili su prevremeni izbori za gradonačelnika Moskve u septembru 2013, na kojima je izgubio od takmaca iz vladajuće garniture Sergeja Sobjanjina. Ipak, Aleksej Navalni postigao je najbolji rezultat od svih kandidata opozicije i izborio se za više od 27 odsto glasova. Bilo je jako neizvesno da li će ovaj političar uopšte moći da učestvuje na izborima. Naime, te iste godine osuđen je na pet godina zatvora zbog pronevere koje je navodno počinio dok je radio kao savetnik jednog preduzeća za preradu drvne građe u provincijskom gradu Kirovu. Ovaj potez suda je izazvao demonstracije na kojima je učestvovalo više hiljada ljudi. Već dan nakon objavljivanja svoje odluke sud je odlučio da Navalni može da ostane na slobodi sve dok presuda ne stupi na snagu.

Navalni je tada izjavio da je sam ruski predsednik dao nalog da se protiv njega povede postupak. Mnogi posmatrači su takođe tvrdili da institucije imaju zadnje namere. „To je čisto politički proces“, kazao je za DW Jens Zigert, upravnik moskovskog ogranka Fondacije Hajnrih Bel. Zbog prekršaja uslovne slobode, Navalni se nalazi u kućnom pritvoru od početka 2014.

„Razumni nacionalista“

Doduše, Navalni nije profesionalni političar u uobičajenom smislu reči. Ima svoju političku partiju, ali ona se i danas bori da se zvanično registruje i uključi u borbu za glasače. On je pravnik, otac dvoje dece, studirao je pravo i poslovanje na berzi u Moskvi. Zatim je proveo neko vreme na renomiranom univerzitetu Jejl u Americi. Između 2000. i 2007. bio je aktivan u liberalnoj ruskoj stranci Jabloko, ali je isključen iz te stranke zbog spornih izjava.

Navalni se u tom periodu izjašnjavao kao „razumni nacionalista“. Do pre nekoliko godina je čak učestvovao u takozvanim „Ruskim marševima“, iza kojih su stajali ruski ekstremisti koji su raspirivali negativno raspoloženje protiv imigranta. Navalni se kasnije distancirao od tih akcija, ali ujedno naglasio da probleme sa migrantima „ne treba tabuizirati“. To njegovo uverenje ne dele samo obični Rusi, već i segmenti srednje klase, uverena je američka novinarka Džulija Jofe. Ona smatra da je Navalnijevo učešće u marševima bilo „cinični manevar“ da bi se prikupila podrška stanovništva.

Navalni za svoju popularnost može da zahvali pre svega Internetu. Kao predvodnik opozicije, privukao je pažnju javnosti svojim pojavljivanjem na demonstracijama u zimu 2012. – on je bio jedan od organizatora i više puta je uhapšen. U jesen 2012, dobio je najviše glasova na izborima za koordinacioni savet opozicije.

Navalni je već objavio da velike političke ambicije: „Želim da postanem predsednik i promenim život u zemlji“, izjavio je u jednom intervjuu u proleće 2013. Međutim, čak je i ovaj Putinov suparnik u oktobru 2014. rekao da ne bi vratio Krim Ukrajini kao da je „sendvič“. Veliko je pitanje da Navalni, čak i teoretski, ikada može da se kandiduje za predsednika. Naime, osobe koje su pravosnažno osuđene ne mogu da se kandiduju na ruskim izborima.