Alibaba stiže na njujoršku berzu

To je velika stvar za Vol strit – da pokrene najveću tehnološku inicijalnu ponudu na Njujorškoj berzi ikad. IT kompanije se uglavnom odlučuju da izađu na elektronsku berzu Nesdek (Nasdaq).

Ali broker s Vol strita Džejson Vajsberg veruje da je za kineski Alibaba koncern Njujorška berza bolji izbor, imajući u vidu debakl koji je Fejzbuk doživeo na Nesdeku. Uostalom, ta berza već nekoliko godina uspešno upravlja Dženeral motorsom, kaže on.

Tehničke poteškoće u vezi s Fejzbukovom inicijalnom ponudom pre dve godine nisu zaboravljene. Ta društvena mreža je tada vredela 16 milijardi dolara, odnosno 12,3 milijarde evra, ali su cene akcija ubrzo propale, a Alibaba sad cilja na četiri milijarde više, pokušavajući da zabeleži najveću tehnološku inicijalnu ponudu ikad. Vajberg kaže da je Njujorška berza ikona i da Alibaba želi da profitira od te reputacije.

Akcije u Alibabi – deonice na Kajmanskim ostrvima

Vol strit nije bio Alibabin prvi izbor. Ovaj IT gigant je već imao inicijalnu javnu ponudu u Hong Kongu 2007. godine, ali je kompanija skinuta s liste pre šest godina. Analitičar Skot Kesler kaže da je izlazak Alibabe na američko tržište dobar potez, jer će tako moći da očuvaju svoju strukturu, što je u Hong Kongu bilo nemoguće, jer ova kompanija predstavlja entitet promenljivih interesa, poznat i kao entitet za specijalne namene. To znači da onaj ko kupi njihove deonice ne dobija stvarne deonice u kompaniji, već udeo u agenciji koja je smeštena na Kajmanskim ostrvima, a koja deli Alibabin profit. Na taj način se obilazi kineski zakon koji sprečava strance da direktno ulažu u kineske kompanije.

Ovaj trik koriste i druge kineske kompanije. Baidu, na primer – kineski pretraživač poput Gugla, čije su deonice dostupne na berzi od 2005. godine. Ovaj trend izlaska na američku berzu kako bi se obezbedili međunarodni investitori je počeo još devedesetih, kaže Kesler za DW.

Investitori bez prava glasa

Ovakva struktura sprečava investitore da imaju upliv u donošenje važnih korporativnih odluka. Osnivač Alibabe Džek Ma i nekoliko partnera sami imenuju više od polovine članova nadzornog odbora.

Ali Alibabina lična karta je impresivna. Čak 80 odsto prometa firma ostvaruje od internet poslovanja stanovništva u Kini. Kinesko internet tržište vredi oko 300 milijardi godišnje, a očekuje se da će do 2020. godine biti veće nego britansko, japansko, nemačko, francusko i američko zajedno. Uprkos tome, na zapadu je retko ko čuo za Alibabu pre nego što je pretraživač Jahu preuzeo četvrtinu ove kineske kompanije.

Američke društvene mreže vrlo često vode teške bitke kako bi pustile svoje korene u Kini, gde društvenih mreža gotovo i da nema, kaže Kesler. I dok američkim kompanijama to stvara noćne more, kineske firme imaju ogromne mogućnosti da ponude svoje servise. Taobao portal koji je povezan s Alibabom sam privlači sedam miliona trgovaca. I ne postoji stvar koju tamo ne možete pronaći.

Tržište plagijata

Ranije ove godine, Taobao je završio na naslovnim stranama, jer su trgovci nudili falsifikovanu luksuznu robu na toj platformi. Bob Barhisi iz Međunarodne koalicije za borbu protiv falsifikata za to krivi kinesko poimanje autorskih prava i nezasitu glad američkih potrošača za rasprodajama, a Alibaba nudi oko 800 miliona proizvoda i ima 500 miliona korisnika.

Kineske kompanije reagovale su na kritike rekavši da će onog trenutka kad proizvođači luksuznih proizvoda otvore svoje prodavnice na Alibabi, plagijati momentalno biti uklonjeni s platforme.

Kritika na račun falsifikata došla je na red kad je Alibaba imala težak zadatak da ubedi Američku komisiju za hartije od vrednosti i berzu u svoj integritet. Alibaba je svoje berzanske prospekte morala da menja tri puta dok ih Komisija nije prihvatila.