Američka inicijativa, manji broj nezaposlenih, big brother zakoni...

Štutgarter cajtung navodi - američki predlog nije ništa novo i u skladu je sa dosadašnjom politikom vlade predsednika Buša. Retorički gledano američki predsednik u pogledu zaštite klime očigledno očekuje dobre vremenske prilike na duže staze. Nemačka ulaže sve napore da u Hajligendamu dodje do konkretnijeg dogovora o smanjenju emisije ugljen dioskida i to bi zaista bio dobar put, navodi ovaj list i zaključuje da je nemačka kancelarka očigledno igrala na suviše jake karte.

Fajnenšeltajms Dojčland takodje na ovu temu donosi komentar vredan pažnje: Upravo zbog vlada poput američke ali i drugih zemalja u svetu neće biti moguće sprečiti globalno zagrevanje za dodatna dva stepena do 2050 godine, takodje jedan od neostvarivih ciljeva biće i vidno smanjenje emisije ugljen dioksida do polovine ovog veka. Obično se od drugih učesnika ovog samita očekuje da domaćinu pripomognu da isti bude uspešan. To što Buš čini, pre bi se moglo smatrati kontriranjem.

List Die Zeit se na spoljnopolitičkom planu bavi problemom medjunarodne zajednice sa Iranom. Kompromis nije ni na vidiku, kaže se u tekstu ovih novina i dodaje da do direktnih razgovora nije ni došlo, a visoki predstavnik EU Havijer Solana i glavni iranski pregovarač Ali Laridžani po onome što izjavljuju ne ukazuju na postizanje kompromisa u sporu oko iranskog nuklearnog programa. Solana smatra da je nova ponuda “dvostrukog moratorijuma” Zapada dovoljno atraktivna. To bi trebalo da zadovolji vlasti u Teheranu, kako bi zauzvrat zaustavili proces obogaćivanja uranijuma, jer bi istovremeno i UN obezbedile suspenziju sankcija. Problem je u tome što je Iran do sada odbijao sve uslove, zaključuje Solana.

Za Frankfurter algemajne cajtung je jedna od takodje važnih tema nezavisno od još uvek neodržanog Samita G8, vidno smanjenje broja nezaposlenih u Nemačkoj: Nezaposlenost na najnižem nivou u poslednjih pet godina naslov je teksta posvećenog ovoj temi. Da li su razlozi isključivo u sezonskim angažmanima manje je bitno, broj nezaposlenih u Nemačkoj je u maju mesecu dospeo na za sada najnižu brojku u poslednjih pet godina – 3.800.000. Prilike su utoliko povoljne, što se naročito broj socijalno osiguranih povećao. Nemački ministar rada Franc Mintefering, Socijaldemokrata, je prenosi ovaj list izjavio, “kako je maj na polju rada očigledno za sve bio uspešan, ali to ne znači da tempo u tzv. borbi protiv nezaposlenosti ne treba još dodatno ubrzati”.

Landescajtung Linebrug na temu vidno manjeg broja nezaposlenih ima zanimljiv osvrt. Velika koalicija nema mnogo udela u ovoj dobroj vesti, smatra pomenuti list. A šta je sa pričom da Nemačkoj nedostaje visoko kvalifikovana radna snaga. Još 2000te godine je tadašnji kancelar Šreder na Cebitu obećao pojednostavljenu proceduru dobijanja dozvole boravka za ljude sa deficitarnim zanimanjima u zemlji. Od tada nije mnogo uradjeno, a nisu pokrenute ni odgovarajuće inicijative u školskom sistemu.

Zidojče cajtung danas u rubrici nauka, donosi šta se krije iza težnje nemačkih vlasti da se od početka naredne godine započne sa arhiviranjem svih podataka do kojih se o kontaktima gradjana dolazi telekomunikacionim tehnologijama. To bi se odnosilo gotovo na sve vidove komunikacija ko je sa kim i u koje vreme i koliko razgovarao fiksnim, mobilnim telefonom, faksom i slično. Politici “velikog brata” bi da pribegnu gotovo sve zemlje EU. Nemačka ministarka pravde Cipries pojašnjava da se radi isključivo o aktuelnim podacima u čiji se uvid može zahtevati u slučaju sumnje u terorističke aktivnosti. Kako će ova incijativa proći ostaje da se vidi s obzirom na već brojne kritike upućene inicijativi ministra unutrašnjih poslova Šojblea da bi se upravo zbog pretnje od terorizma trebalo omogućiti pristupanje podacima sumnjivih koje gradjani imaju u svojim računarima.