Amerikanci ipak ostaju u Avganistanu?

Više od 2.500 delegata iz Velikog avganistanskog saveta, Loja Džirge, ovih dana (21.- 25.11.) u Kabulu odlučuju o budućnosti zemlje. Tačnije, treba da se glasa o kontraverznom bilateralnom bezbednosnom sporazumu sa Sjedinjenim Državama. Taj sporazum predstavlja pravni osnov i preduslov, kako bi određeni broj američkih borbenih jedinica i onih za obuku, mogao da ostane u Avganistanu i posle 2014.

O detaljima sporazuma obe strane su raspravljale mesecima, posebno o pitanju nadležnosti američkih trupa u Avganistanu. Sjedinjene Američke Države i vlada u Kabulu saglasili su se o formulaciji, izjavio je državni sekretar SAD Džon Keri u Vašingtonu, uoči sastanka Loja Džirge.

Na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Avganistana objavljen je nacrt sporazuma, u kojem piše da je za američko vojno osoblje nadležan sud u SAD, a ne u Avganistanu. Shodno tome, Sjedinjene Države zadržavaju „ekskluzivno pravo na jurisdikciju“ nad svojim vojnicima razmeštenim u inostranstvu. Sporazum bi trebalo da važi „do 2024. godine i dalje“ ukoliko ga jedna strana ne raskine.

Nadžibulah Amin, zamenik predsednika Organizacionog odbora Loja Džirge, opisuje proceduru zasedanja velikog avganistanskog saveta: „Na dnevnom redu Loja Džirge je sporazum sa SAD. Delegati će biti podeljeni u 50 radnih grupa. Posle toga parlament mora da glasa i na kraju odluku predstavi Avganistanskom predsedniku.“

Nadležnost i druga pitanja

Loja Džriga se bavi detaljima sporazuma. Pored pitanja nadležnosti sudova, treba da se donese odluka o tome da li američka vojska ima pravo da obavlja sopstvene racije po kućama i džamijama i koliko daleko da mogu idu mehanizmi zaštite SAD – na primer od napada ekstremista koji deluju iz Pakistana.

Savetnik za bezbednost Rangin Spanta i komandant vojske Šir Mohamad Karimi u ponedeljak (18.11.) su već obavestili parlament o nekim detaljima: o tome da će se između 10.000 i 16.000 američkih vojnika rasporediti u bazi u Bagramu, gde će SAD imati kompletnu nadležnost, i po različitim bazama avganistanske vojske. Radnici privatnih firma za obezbeđenje i tajnih službi se tu ne računaju. Zatim, rođacima i saradnicima američke vojske nije potrebna viza za Avganistan.

Smisao i besmisao Loje Džirge

S jedne strane, Avganistanci insistiraju na suverenitetu svoje zemlje, s druge strane, strahujući od povratka talibana, oni znaju da zavise od podrške američkih snaga bezbednosti. Hamilula Faruki sa Univerziteta u Kabulu, kaže da je zadatak Loja Džirge, da stavi tačku na ove probleme. „Potpisivanjem sporazuma, Avganistanci će naći izlaz iz haosa i konfuzije. Zato Loja Džirga mora da odobri sporazum i okonča neizvesnost oko budućnosti Avganistana.“

Faruk Bašar, takođe sa univerziteta u Kabulu, kritikuje Loja Džirgu kao bespotrebnu „manifestaciju koji košta 40 miliona dolara.“ Prvo, jer Karzai ima ustavno pravo da sam zaključi takav sporazum, a drugo jer je Loja Džirga još 2011. u načelu dala saglasnost za dalju vojnu saradnju sa Amerikancima. Loja Džirga Karzaiju služi kao smokvin list, kako mu kasnije ne bi prebacivali preveliku spremnost za kompromise sa SAD, kaže Bašar. Ali i on sporazum vidi kao neminosnost: „Ukoliko se SAD povuku u potpunosti, izbiće građanski rat i podeliti Avganistan.“

Autori: Vaslat Hasrat-Nazimi / Dijana Roščić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković